Грађани Црне Горе сматрају да су у нашем друштву говору мржње најизложенији припадници/е ромске и египћанске популације и такав став има 49,4 одсто грађана, док се на другом мјесту налазе Срби и то је мишљење више од четвртине популације, односно 26,7 одсто, показују подаци из Шестог периодичног извјештаја о примјени Европске повеље о регионалним и мањинским језицима и Четвртог извјештаја Црне Горе о остваривању Оквирне конвенције за заштиту националних мањина. У том документу се позивају на истраживање које је урадио Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), према којем 22,2 одсто грађана сматра да су говору мржње најизложенији муслимани, 20,3 одсто да су то Албанци, док у најмањој мјери сматрају да су говору мржње изложени католици.
Према истраживању „Обрасци и степен дискриминације у Црној Гори 2020“, Роми и Египћани представљају најдискриминисанију друштвену групу, док је дискриминација по основу националности присутна на нивоу од 11,4 одсто, а по основу вјероисповијести на нивоу од 13,2 одсто.
– Овдје треба указати и да дискриминацију на националној основи чешће наводе грађани доби од 18 до 29 година, док је рјеђе уочавају старији од 60 година – наводи се у извјештајима које је усвојила и Влада.
Када је ријеч о политикама запошљавања, већина грађана сматра да су политике запошљавања у Црној Гори дискриминаторне према припадницима националних мањина.
– Прецизније, 58 одсто се слаже са овим ставом, док супротно мисли нешто више од трећине грађана. Као што је случај дуги низ година, грађани перципирају Роме као најугроженију групацију и у овој области. Дискриминација Рома и Египћана је изражена и у области образовања (31,1 одсто), културе (33,3 одсто), рада јавних служби (30,7 одсто) и у области здравствене заштите (25,8 одсто). Дискриминација у области рада јавних служби и културе је у значајној мјери присутна и када је у питању национална припадност, односно вјероисповијест црногорских грађана, док је мање присутна у области образовања и здравствене заштите – наводи се у извјештајима.
