Бивши командант Жандармерије генерал Братислав Дикић, након безмало 4,5 година проведених у затвору у Црној Гори, каже да је преживео “страшан пакао у Миловом казамату”, а да се на крају испоставило да против њега нема никаквих доказа за учешће у наводној афери “Државни удар”.

Генерал Дикић је ухапшен 15. октобра 2016, првостепеном пресудом из 2019. био је осуђен на осам година затвора због “стварања криминалне организације и покушаја тероризма”, али је 5. фебруара ове године ослобођен свих оптужби, пошто је врховни суд утврдио да против њега нема никаквих доказа! Он је у понедељак увече стигао у Србију након што су му враћени лични документи.

– На слободи сам коначно после четири године и четири месеца. Провео сам 1.571 дан у самици Истражног затвора, без основних услова за боравак и живот, а на крају су и сами морали да признају да нема никаквих доказа против мене! Стално су ме водили у Специјално државно тужилаштво и непрестано су спроводили тортуру нада мном. Упућивали су ми бројне уцене и претње. Претили су смрћу и мени и мојој породици, мојој деци. Тражили су од мене да лажно оптужим Србе у Црној Гори, али и СПЦ и председника Србије Александра Вучића. Прошао сам прави пакао у Миловим казаматима!

Тражили су од вас да лажно оптужите Србе, СПЦ и Вучића за “државни удар”?

– Тако је. Све време су покушавали да ме сломе и да ме натерају да лажно сведочим!

Због тога сте штрајковали глађу?

– Штрајковао сам глађу због страшне неправде! Страшно је то, најстрашније, када вас држе невиног у затвору. И то не један или десет, него 1.571 дан! Три пута сам ступао у штрајк глађу. Први пут још 2016. године због незаконитог хапшења и притварања. Тада 17 дана нисам узимао храну и воду и лекари су ме одржавали у животу. На инфузијама сам био осам дана и тада сам једва преживео… Други и трећи пут због страшних притисака и отворених претњи и породици и мени штрајковао сам 19, односно 21 дан! Тада сам, такође, био на самрти, али сам преживео само захваљујући лекарима Истражног затвора и мојој породици, која ме је молила да прекинем штрајк, али и посети сад већ покојног митрополита Амфилохија, који ми је дао велику подршку.

У каквом сте здравственом стању сада?

– Тешко сам болестан. Имам карцином, а годинама сам неадекватно лечен. Боравио сам у самици скоро четири и по године, а храна коју сам тамо добијао тешко може да се назове људском храном. Данас имам преко 30 килограма мање него када сам незаконито ухапшен.

Како су се понашали према вама у затвору? Јесу ли вас мучили?

– Затворски чувари, они обични полицајци понашали су се професионално колико су то могли. Ни њима није било лако, имали су сталне наредбе да ми се максимално отежа боравак у притвору.

Вас су у Подгорици ухапсили одмах после ослобађајуће пресуде?

– После мог ослобађања од стране Апелационог суда, ја нисам изашао на слободу, већ сам поново ухапшен од стране полиције јер сам наводно страни држављанин у Црној Гори који не поседује личне документе!?! То је страшан апсурд, зато што је мени управо полиција одузела документе и издала потврду о привремено одузетим предметима. Након хапшења спроведен сам у прихватилиште за стране држављане и донето је решење о задржавању до шест месеци. Међутим, судија Вишег суда Зоран Радовић експресно је донео решење о повраћају личних докумената и поново сам након десет дана пуштен на слободу, односно спроведен до границе са Србијом…

Шта планирате даље? Да ли ћете тужити државу Црну Гору?

– Као што сам и досад радио, поступаћу у складу са законима Црне Горе и другим међународним законима. Могу само да кажем да ја у Црној Гори нисам учествовао у ни у каквим кривичним делима, у такозваном државном удару или некаквом тероризму, што је сада свима ваљда јасно. У Црној Гори и даље воде некакав поступак против мене, али ја сам сигуран да ћу на крају и правоснажно бити ослобођен. Зато што нисам радио то за шта ме оптужују. Све је то лаж, све је то монтажа.