Избављење посла Господ народу свом.
(Пс 110, 9)
Прослављајући рођење Богомладенца Христа, радујући се духом доласку Његовом у овај свијет, узносимо благодарност Богу Живом и Истинитоме који нам је послао свога Јединороднога Сина, силом Духа Светога зачетог у утроби Дјеве Марије и од ње натприродно рођенога. Богомладенца и Спаситеља дочекујемо и прослављамо заједно са свима Светима, Сина Божијег и Сина Човјечијег који је постао као један од нас да би све нас загрлио својом љубављу и дао нам нови живот, побједу над смрћу и бесмртност.
Вјековима су старозавјетни јеврејски пророци, Духом Светим надахнути, гледајући на Спаситеља који ће походити цијело потомство Адамово, указивали на његово месијанско дјело. Мојсије, провидећи његово очовјечење, назва га сјеменом жене, а Исаија сином Дјеве, Давид га препозна као свог Бога и прослави га као Господа, Малахија му кличе као Сунцу правде. Многодјетни Јаков, отац дванаест племена јеврејских, препозна га као чајаније јазиков – оног кога са надом ишчекују сви народи. Старозавјетни библијски списи препуни су пророштава, симбола и указања која се односе на Спаситеља и на његово рођење док се у многим предхришћанским кулутрама и митологијама могу препознати трагови дубоке чежње за Месијом.
Чудесни знаци на небу и на земљи, који су пратили рођење Богомладенца, откривају божански, космички и свечовјечански значај тог догађаја. Звијезда предводи мудраце са истока до витлејемске пећине, хорови небеских сила славослове и прослављају јединствено Рођење, анђео силази међу витлејемске пастире благовијестећи: Ево вам јављам радост велику која ће бити свему народу (Лк 2, 10). Небо у славу Богомладенца одјекује пјесмом анђела, мудраци му приносе дарове, пастири чистоту душа, Пресвета Богомајка величање и служење, праведни Јосиф Обручник неисказано дивљење и благодарење. Анђели и људи заједно се клањају од Дјеве рођеноме и свака твар устрептала од Божијег снисхођења својим немуштим језиком и покретом прославља Творца својега.
Рођење Христово дјеловало је на овај свијет као појава, не ове створене, него Божанске животворне свјетлости која разгони таму гријеха, безнађа и очајања, и просвјетљује људске душе свјетлошћу вјере и богопознања, укрјепљује их надом и безграничном љубављу. Мрачна пећина гдје се Спаситељ свијета родио и сточне јасле у које је положен био, и слама на којој је повијен лежао најречитије свједоче о његовом снисхођењу људској патњи, понижењу и биједама сваке врсте. Од Дјеве рођени Син Божији примио је људску природу и у свему се изједначио са нама људима осим гријеха; ипак, он безгрешни Богочовјек узео је на себе све посљедице наших грехова што је посвједочио, свршавајући своје дјело на земљи, својим страдањем када је од људи примио клевете, пљување, ланце и ударце, Крсно страдање и срамоту најстрашније смрти да би нам даровао побједу над смрћу и украсио нас царским достојанством слободе синова и кћери Божијих.
Објединимо се зато, драга браћо и сестре, у духовној радости и међусобном миру и љубави око колијевке Богомладенца Христа! Да се обновимо његовим Божанским новинама, да се наше охладњеле душе огрију огњем Духа Светога Kога он изобилно излива на све који га љубе. Нека тај огањ спали трње гријеха, пакости, злопамћења и освете, да се ослободимо и очистимо од сваке злобе и мржње. Опростимо за све ближњима својим и од њих замолимо опроштај за све чиме их увриједисмо да бисмо од Бога добили опроштај и обновили се у бањи Божијег милосрђа.
Овај Божић прослављамо скромно и молитвено, распоређујући свете службе у већем броју храмова и у различитим терминима, да би на такав начин што више изашли у сусрет свима вјернима и избјегли већа окупљања у исто вријеме на једном мјесту. Увјерени смо да ћемо овим поступком допринијети сузбијању опасне епидемије корона вируса. Умножимо, драга браћо и сестре, своје усрдне молитве за све болеснике који болују од поменутог вируса и од других тешких болести, помолимо се такође за љекаре и медицинско особље, који се, излажући себе опасности као на бојном пољу свакодневно храбро боре за спасење људских живота. Подијелимо са њима и са свима ближњима цјелокупну одговорност, тешкоће и ограничења које нам намеће опасност свеопште епидемије. Поднесимо ово искушење хришћански и са надом да ће нам Господ дати брзо избављење. У овим данима и годинама понижења због болести и честих жалости послушајмо Светог апостола Петра који нас савјетује: Понизите се, дакле, под моћну руку Божију, да вас узвиси кад дође вријеме (1Пт 5,6).
У нашем духовном насљеђу имамо дивни народни обичај да се пред Божић са свима измиримо у име Богомладенца Христа који нас је измирио и са Богом и са људима. Утврдивши тај Божански мир можемо једни са другима братски разговарати и договарати се, дијелити одговорност са ближњима за квалитет живота од породице као основне ћелије друштва до школе, свих важних институција и државе. У нашој отаџбини Црној Гори имамо многе нагомилане проблеме које можемо ријешити једино братским дијалогом, међусобним разумијевањем и уважавањем. Тај дијалог ће бити успјешан уколико се, у складу са Јеванђељем Христовим, сви будемо одрекли, макар колико је то неопходно своје сујете, увредљивости, злопамћења и себичности, показујући добру вољу и спремност да општи интерес ставимо изнад свога појединачног. Ми се усрдно молимо да све оне који су на највећим државним положајима Бог просвијетли мудрошћу, истрајношћу и добротом, да заједничким напорима часно обављају своје дужности које им је народ повјерио и Црну Гору испуне миром, правдом, знањем, радом и свеопштом сигурношћу.
Пуноћа времена (Гал 4, 4) настала је оног момента када је Бог ушао у овај свијет, управо на Божић, да све токове свијета и људског живота испуни вјечним смислом. Тако и наша дјела, стварање, умно и духовно усавршавање, праведна борба, а надасве праштање, доброта и љубав према ближњима добијају пуноћу смисла у Христу. Зато избављени од безнађа и бесмисла са неисказаном радошћу и благодарношћу прослављамо рођење Спаситеља свијета.
Љепота и слава празника Рођења Христовог прелива се у живот хришћанских породица. Мноштво народних обичаја свршаваних у част Богомладенца изражавају јединствено осјећање његовог неописивог присуства у душама свих чланова породице: Све радошћу дивном наравњено, како пјева Његош. Та радост нас препорађа, мири и изграђује. Она нас уводи у Литургију и приводи Светим Тајнама Христовим, да се нахранимо небеским хљебом и да живимо новим животом. Радујте се зато, дјецо, јер међу вас дође дијете младо, Превјечни Бог! Ви ћете са њиме расти, учити, играти се и сазријевати! Радујте се, мајке, јер вас Бог награди за многе ваше трудове и ублажи ваше свагдашње бриге! Вашој дјеци дође Спаситељ свијета, а ваш поносни лик мајки нађе се под небеском заштитом Богомајке! Радујте се, очеви, јер вас Христос призва на божанско дјело и учини налик себи, да будете глава својој породици као што је он глава Цркви!
Са овим молитвеним мислима и жељама, драга дјецо духовна, срдачно вам честитамо спасоносни празник Рођења Христовог коме се радују небо и земља. Нека се та радост трајно настани у срцима вашим!
Мир Божји!
Христос се роди!
