У МЕМОРИЈАЛНИ центар Поточари ускоро ће моћи да уђе само онај ко својеручно потпише да се у Сребреници догодио геноцид! Према нашим сазнањима, план који се увелико разрађује предвиђа да ће сваки пунолетни потенцијални гост, било да је реч о члановима делегације или појединачној посети, својим парафом практично потврдити да прихвата Резолуцију о геноциду у Сребреници.
Ова опасна идеја, међутим, само је први корак добро осмишљене акције. Како за „Новости“ открива Бранимир Којић, председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила „Сребреница“, намера је да се после одређеног времена сви сакупљени потписи пошаљу у Европски парламент како би се тамо отворила расправа о „геноциду“. Он каже да се о овој иницијативи увелико прича међу Бошњацима.
– Нажалост, темељ политике бошњачког друштва почива на наводном геноциду у Сребреници. Сви ми знамо шта је тамо било током рата и каква је дефиниција геноцида. Српски народ је током Другог светског рата добро запамтио шта је геноцид. А сви који желе да се едукују око тог појма могу слободно да оду у Јасеновац. Иако је у Подрињу страдало више хиљада Срба и почињени монструозни злочини, они се упорно из Сарајева минимизују, а величају се злочини над Бошњацима – указује Којић.
Према његовим речима, Меморијални центар Поточари већ годинама је једна од полуга које СДА користи по потреби и многе акције које су битне за ту странку и за бошњачке политичаре из Сарајева управо крећу из Сребренице.
– Огромна финансијска средства су упумпана у Меморијални центар и ми који живимо у Подрињу знамо да се константно ради на одржавању мита о Сребреници – истиче Којић.
Радан Остојић, председник Борачке организације РС, каже да бошњачки политичари никада неће одустати од стављања префикса „геноцидни“ српском народу:
– У тим покушајима већ су максимално искористили међународну заједницу и Валентина Инцка, који је наметнуо измене Кривичног закона.
Остојић истиче и да га не изненађују нове иницијативе из бошњачке политичке кухиње чија је окосница Сребреница:
– Од завршетка рата међународна заједница прихаватила је једносмеран став бошњачке политике по којем су само они жртве рата у БиХ, док су сви остали злочинци. Најгоре што се инсистира на колективној одговорности, што је у систему кривичног права напуштено одавно.
Вељко Лазић, председник Републичке организације породица погинулих и несталих цивила и војника, указује да се појачавају бошњачке акције око Сребренице како се приближава 11. јул:
– Због Сребренице је у застоју проналажење српских жртва. Још 1.650 тела наших цивила и војника није пронађено. За то време само се траже тела несталих Бошњака. Сребреница и сарајевско виђење дешавања у рату у овој општини су темељ бошњачке политике.
Иначе, бивши високи представник у Босни и Херцеговини Валентин Инцко наметнуо је 23. јула прошле године допуне Кривичног закона БиХ, којима се забрањује и кажњава „негирање геноцида“.
– Ко јавно одобри, порекне, грубо умањи или покуша да оправда злочин геноцида, злочин против човечности или ратни злочин утврђен правоснажном пресудом у складу с Повељом Међународног војног суда придруженом уз Лондонски споразум од 8. августа 1945. или Међународног кривичног суда за бившу Југославију или Међународног кривичног суда или суда у БиХ(…), казниће се казном затвора од шест месеци до пет година – стоји у Инцковој одлуци.
