Ауторски текст за БОРБУ пише Андрија Мандић, предсједник Нове српске демократије и један од лидера Демократског фронта

Српски народ у Црној Гори, као и сви који су на референдуму 2006. године гласали за државну заједницу са Србијом, доживјели су последице тог догађаја као тешке и мучне. Чињеница је да је референдум протекао уз огромне неправилности и злоупотребе и да је кључну улогу у разбијању заједничке државе одиграла мафија. То ће оставити трајне последице на функционисање Црне Горе и односе унутар ње, а године након референдума су показале да је ова земља предата у руке организованом криминалу, на чијем се челу налазе предсједник ДПС и његова послуга из АНБ, полиције, тужилаштва…Умјесто оних обећања да ће независна држава донијети благостање, десило се да, као нигдје у свијету, мафија добије своју државу.

Дезинтеграција овог простора доносила је нове изазове. Систем Мила Ђукановића је учинио све да онемогући транспарентно и слободно изјашњавање грађана. Политика његовог режима након референдума се сводила на антисрпство и потенцирање сукоба са Београдом, како би границе биле ,,подебљане“ и како би се ова земља силом одвојила од свога традиционалног идентитета, а са друге стране је бујао криминал, а под шапом Ђукановића и његовог картела настајали су најопаснији криминални кланови у Европи. То је била и суштина Ђукановићевог сепаратизма. Кроз актуелне Скај комуникације које су донијеле хапшења неких од кључних људи тог кружока, можемо видјети како је мафиократски режим испратио сваки важан процес у земљи.

Међутим, они који су мислили да ће повлачењем граница учинити нешто корисно, да ће на тај начин заокружити свој приватни феуд, нису били свјесни да их је будућност већ прегазила и да улазимо у доба гдје физичке границе нису никаква баријера. Управо су европске вриједности такве да бришу рампе и пунктове. Штавише, интеграциони циљеви којима Црна Гора тежи, искључују сва ограничења слободе кретања. Вјештачки анимозитет према нама најближој земљи Србији од стране екстремних група, којима је тај антисрпски шовинизам главна асоцијација на 21. мај, никада није остварио свој циљ.

На мржњу је традиционална Црна Гора увијек одговарала пркосном саборношћу и одбраном вриједности које су утемељили наши преци. Показали смо као народ да смо жилави и витални, да смо спремни да се одупремо наказним идеологијама које су кренуле на нас, као што у корјену црногорског сепаратизма лежи фашизам Секуле Дрљевића. Да је будућност на страни нашег народа симболично доказују прославе матураната пред школама широм земље и бројна славља гдје се искрено весели српски род. Омладина у Црној Гори је показала да не жели набацити окове негативизма и не пристаје на кршење основних људских права и слобода.

Модерно вријеме која живимо, носећи многа искушења и дубоке ране губитка заједничке државе, ипак има и једну другу страну. Сјајна иницијатива Отвореног Балкана нам нуди могућност да српски народ у региону без икаквих проблема и сувишних контрола циркулише и остварује интеракције са својим сународницима. Сваком Србину најтеже пада контрола на Бродареву или Јабуци, као да је странац, а кренуо је код рођеног брата у Београд или код сестре у Нови Сад. Опен Балкан решава све те проблеме и отвара перспективу за све у региону, а свака отвореност смета онима који су навикли да функционишу у оквиру свога картела и својих пријатеља из криминалног миљеа.

Лакша сарадња на друштвеном, привредном, културном и научном плану, омогућиће српском народу из Србије, Републике Српске и Црне Горе да ствара напредније генерације које неће осјећати терет прохујалих немилих догађаја. Дигитална ера јесте омогућила брз проток информација, али никада не може замијенити физички контакт као основни начин остваривања међуљудских односа. Зато треба да омогућимо нашој дјеци мирне посјете својој родбини у Шумадији, као и у Семберији.

Повезује нас и наша света Српска православна црква која не познаје овоземаљске границе. Ми смо, ма гдје били, чврсто сабрани под камилавком Његове светости патријарха српског г. Порфирија. Нема никакве разлике да ли је то у Никшићу, Пљевљима, Куманову, Охриду, Требињу, Бањалуци, Београду или Крагујевцу. Зато је вриједна похвале свака иницијатива која олакшава свакодневни живот.

Велика је ствар када постоји сагласје земаља региона око једног пројекта као што је Отворени Балкан. Историја сукоба и трусних политичких прилика није обећавала да је велики и користан искорак могућ. И Црној Гори је мјесто у том друштву. Потребно је да се некорумпирани дјелови државе коначно обрачунају са оним елементима који су је вукли ка ћорсокацима, који су од ове земље направили сигурно поднебље за функционисање организованих криминалних група и екстремистичких хулигана.

Црна Гора је показала да више не може живјети у прошлости. Све фекалије мафиократске владавине су покуљале на површину. Само је питање ко је следећи од њих ко ће се наћи иза решетака. Ново вријеме долази и све нас у Црној Гори тек чека посао неопходних промјена и реформи. Учинимо заједнички искорак стварања добре основе за повезивање наших људи које је неко упорно растављао непотребним техникалијама. Направимо широку коалицију борбе против сваког зла и лоших ствари које су нас упорно дијелиле.

Српски народ је највећи на овим просторима и нема комплекса, нема фрустрација, нема проблема са тим да буде дио заједничке регионалне, а потом и европске приче.