Предсједник Нове српске демократеије и посланик Демократског фронта у Скупштини Црне Горе Андрија Мандић у интервјуу за БОРБУ, оцијенио је да су претходну годину обиљежиле нестабилности на политичкој сцени Црне Горе, али и и јасни покушаји парламентарне већине да дође до решења која ће Црну Гору увести у мирне политичке воде. Мандић вјерује да ће у 2023. превладати језик дијалога и да ће доћи до стабилизације политичких прилика у земљи.
Говорећи о предстојећем попису, лидер НСД-а подсјетио је да је попис требао бити одржан 2021. године, али да је најважније да ће грађани бити у прилици да се по први пут слободно изјасне, што ће олакшати многе реформе у Црној Гори и бити од великог статистичког значаја.
Мандић је послао снажну поруку подршке за српски народ на Косову и Метохији, који не пристаје на дискриминацију, шиканирање и кршење основних људских права и слобода, он је додао, да Срби на Космету не траже ништа што им не припада, а једино што су видјели су бол и патња који не престају деценијама. Предсједник Нове српске демократије поручио је, да је Црној Гори мјесто у Отвореном Балкану и да од те иницијативе држава ће имати користи на мноштву поља, нарочито у слободном и неометаном кретању људи, промету роба и услуга, те свеукупном економском интегрисању.
Борба: Година за нама обиловала је политичким турбуленцијама у Црној Гори. Мислите ли да ће наредна бити политички мирнија? Очекујете ли стабилизацију политичких прилика?
Годину за нама су заиста обиљежили турбулентни догађаји, жеља појединих политичких актера да искористе кризу за изазивање додатне нестабилности, али и јасни покушаји парламентарне већине да дође до решења која ће Црну Гору увести у мирне политичке воде. Вјерујем да ће у 2023. превладати језик дијалога и да ћемо успјети да постигнемо компромисе по многим питањима. Узимајући у обзир спремност на заједнички рад свих који чине већину у Скупштини Црне Горе, сматрам да ће 2023. година донијети стабилизацију политичких прилика, али је на нама да покажемо ширину, да остваримо и дијалог са опозицијом и постигнемо конкретне договоре. Важно је истаћи да је последњих мјесеци унутар побједничке парламентарне већине успостављено значајно узајамно повјерење и да смо заједнички донијели низ важних одлука, иако је дио јавности сумњао у то. Сада смо на најважнијем испиту, када грађани од нас очекују да учинимо додатни напор и наше договоре и показано јединство крунишемо формирањем владе. Ја је не бих назвао чак ни нова влада јер је до договора који постује и увазава све побједнике избора требало да додје након 30. августа 2020. године, али ето, након непотребних експеримената, ситуација се враћа у неки природни, и логичнији политички поредак.
Борба: Били сте главни медијатор разговора партија побједница избора 2020 године након којих је дошло до договора да Миодраг Лекић буде мандатар за састав Владе. Хоће ли та Влада бити прелазно рјешење или је пак видите да влада до редовних парламентарних избора 2024?
Важно је са сви покажемо одговорност и схватимо озбиљност тренутка у коме се налазимо. Јесте било захтјевно иницирати и координисати разговоре унутар парламентарне већине, али су сви показали спремност на сарадњу из које се и десило ово што данас имамо, изабраног мандатара и формирање владе. Схватао сам тежину околности и императив проналажења компромиса и сви учесници су дали велики допринос.
Ако се све странке побједнице буду придржавале договора и политичког споразума који смо потписали, нова влада ће трајати онолико колико буде потребно да реализује зацртане задатке. Пред нама је озбиљан посао на економском опоравку државе, нормализације рада институција, као и још снажнија и одлучнија борба против организовог криминала и корупције… Вјерујем да ће бити спремности да се дође до консензуса око ових питања јер ту нема мјеста за партикуларне интересе због којих ћете бити спремни да блокирате читаве гране власти, што смо имали прилике да видимо у претходном периоду.
Борба: Коначно је ове године, штавише, прије неколико недјеља, изгласан Закон о попису. Какве резултате очекујете? Хоће ли грађани коначно моћи слободно да се изјасне?
Мислим да ће предстојећи попис становништва коначно дати праву слику Црне Горе. Након смјене режима грађани су се ослободили и могу слободно да се изјасне по свим питањима, сто није био случај претходних деценија када је сваки попис био фалсификован, и одржаван у атмосфери притисака и уцјена. Тога више неће бити, грађанима ће бити омогућено да се слободно изјашњавају. Овдје се ова тема покушала снажно злоупотребити и од ње направити највећи проблем, посебно од појединих НВО и оних снага које су поражене 30. августа а које су спречавале да попис буде слободан и демократски. Подсјећам да је попис требало да се одржи 2021. године, али тадашњи врх владе није показао храброст да то реализује, као ни бројна друга питања која су обећали. Најважније је да било који грађанин Црне Горе, ма како се он осјећао и декларисао, буде пописан и добије копију тог пописног листа који недвосмислено потврђује његове личне податке које је саопштио пописивачу. Ти вјеродостојни подаци ће умногоме олакшати многе реформе у Црној Гори и бити од великог статистичког значаја.
Борба: Претходна година обиљежила је и кризу на Косову и Метохији која је последњих дана дошла до тачке пуцања. Каква је Ваша порука српском народу на Космету?
Очигледно је да српски народ на Косову и Метохији не пристаје на дискриминацију, шиканирање и кршење основних људских права и слобода. И овим путем шаљем снажну подршку нашим сународницима који не траже ништа што им не припада, а једино што су видјели су бол и патња који не престају деценијама. Никада се досада није десило да неко забрани српском патријарху да пође до својег дома у Пећкој патријаршији. Какву то поруку жели послати Курти преко политичких увреда за једног вјерског поглавара? То нема везе ни са чим другим осим са мржњом према Српској православној цркви и српском народу и то је јасна намјера да се поново распирују сукоби на овом подручју. Са друге стране, имамо одговоран и мудар приступ државе Србије, и Београд је на дјелу показао да увијек мозе да застити насе сународнике на КиМ и сачува мир у јузној покрајини.
Борба: Много је полемике било око концепта Отвореног Балкана. Какви су бенефити овог концепта за Црну Гору? Мислите ли да ће Црна Гора постати дио ове иницијативе?
Кроз иницијативу Отвореног Балкана, користи од повезивања земаља региона су на мноштву поља, нарочито у слободном и неометаног кретања људи, промета роба и услуга, те свеукупног економског интегрисања. Ако размишљате о привредном развоју, главна ствар је лакша доступност разнолике радне снаге коју, потенцијално, не посједујете у довољној мјери на домаћем тржишту. Дакле, позитивни ефекти од ове асоцијације су у готово на свим пољима. Тако да је Црној Гори свакако мјесто у Отвореном Балкану.
