Пише: Иван Милошевић

Понекад ти се чини да је боље да пређеш преко нечега, него да критикујеш. Знаш да је залудно, да ништа не користи, да било шта да кажеш, све ће остати као што је било и да ту нема разговора. Таман у ту групу спада Ранко Ђоновић, политики аналитичар и један од ДПС дворанина. Јутрос је оптужио све који не мисле као он, а има нас подоста, да смо ментално болесни (луди)! 

-Ви јесте преварени, у то можете бити сигурни, а такво ваше стање јесте врста менталне болести, без пардона рече Ђоновић.

И након ове дијагнозе Ранко позива на мир. По њему је мир стање у којем једна половина или нешто више Црне Горе иде у лудницу да се ментално лијечи, а друга половина или нешто мање, постају управници луднице, а ван њених зидина раде што им је воља. И то вам је суштина разговора, говора и договора, ДПС дворанина и великог диктатора из предсједничког кабинета. Сви су болесни и луди, осим њих и једини спас у Црној Гори је да тренутна мањина стрпа у лудницу тренутну већину и онда ће сви проблеми бити ријешени!

Месијанске поруке лажних месија најбоље препознајете по том позиву за добровољним одласком у лудницу. Читав свијет, осим ја, је луд, слуга ђавола, а једино сам ја на правом путу! Да ли је потребно наглашавати да је опсесија сопственом величином један од најпоузданијих знакова погрешног погледа на свијет (најблаже речено)! Након лажних месија и њихових тирада обичан човјек се запита ко је све овдје луд, збуњен и нормалан и ко то треба да иде у лудницу? А још када знаш ко тамо сједи у управничкој фотељи стварно ти се нешто снемогне и не иде у ту установу. Јер тамо нешто није у реду од врха, па све до базе!

Не бих пуно даље о Ђоновићу, интересантнија од њега је та жеља ДПС дворана да пола Црне Горе и нешто више стрпа са оне стране разума, прогласи лудим, превареним и стрпа у лудницу! И баш та месијанска обојеност њихових наступа која исијава посљедњих мјесеци свједочи да ДПС дворанима и осталима из те странке нијесу баш све даске на броју! Нећу рећи оно што они кажу за нас, јер није пристојно! 

И када Ђоновић, а да не трепне, за сва зла и јединог непријатеља Црне Горе кроз вјекове прогласи Србију, онда ми се привиђа да се дио овог несрећног народа (мањи) опасно приближава хиперсензитивним менталним стањима. Па, није могуће да аналитичари Ђоновићевог типа не виде добар дио сопственог становништва, браће, сестара, ујака, стричева и стрина, који сматрају да није тачно да Црна Гора нема непријатеља осим Србије и да због тога нијесу за лудницу, него само другачије доживљавају оно у шта се куне и Ђоновић! А другачије као другачије или разлика као разлика је основни постулат мишљења, договора и говора, мира и помирења и не заслужује лудницу! И ко онда неће да разговара и договара подношљив живот у овом несрећном идеолошком казамату од пола милиона одраслих људи?