Провјером ангажовања запослених и анализом њиховог рада утврђено је да је одређен број њих остваривао накнаду која прелази границе домаћинског односа као и колегијалности. Један од тих запослених је Младен Биговић, начелник бившег Одјељења за кадровске и опште послове у Министарству просвјете. Он је учешћем у комисијама за ауто школе остваривао приход и до 3.800 евра на годишњем нивоу или по годинама: 2017 1409.89 евра, 2018 3862.68, 2019 3.628.17 и 2020.године 3.477.41 евро.
Оно што је симптоматично је што је он као начелник Одјељења за кадровске и опште послове остваривао ову накнаду за рад који није у опису његовог посла односно радних задатака. Да буде још чудније у бившем Министарству просвјете постојала је Дирекција за образовање одраслих и ауто школе, па се поставља питање како то да је начелник Одељења за кадровске и опште послове обављао рад који се односи на едукацију у органу који има запослене који се искључиво баве баш ауто школама.
Осим ове Дирекције, постојало је још доста Дирекција и запослених који су прије Младена Биговића морали, могли и требали бити у тој Комисији. Врло је чудан и однос Биговића према колегама, јер је он годинама убирао приход на овај начин при томе не водећи рачуна да би можда било колегијално дозволити да још неко од колега оствари овај приход, можда је чак некоме био потребнији.
У сваком случају и да не улазимо у потребе појединаца, ваљда је требало он као правник, па самим тим и чувар правде да дозволи једнаке шансе за све. Али је изгледа пракса све шансе само за њега. И тако годинама уназад, али зато ниједну више унапријед.
Ово није једини случај његовог отимања. Лијепа је пракса бившег Министарства просвјете да помаже запосленима када им је потребна помоћ за своје или лијечење чланова породице, али је необично да се чланови породице некако разболе баш пред крај године, а и подјела новца је различита како за ког запосленог. Тако има случај да иако је нпр. операција крајника рутинска, не угрожава живот пацијента нити утиче на општу животну активност, као таква покривена је обавезним здравственим осигурањем, али некако она је у Министарству просвјете препозната у виду исплате 540 евра оцу пацијента.
