Пише: Иван Милошевић

Гдје ли је науке учио овај Милојко, да ми је знати? Каже да се његова и Здравкова влада неће бавити идеологијама прошлости и онда набројао четничке, српске и антисрпске, бошњачке, албанске и остале идеологије наших народа и народности. Милојко није ни за једну наведену идеологију, има своју, односно нема је, јер уколико је против свих идеологија прошлости, онда је против идеологије уопште. А како без идеологије уопште размишљати, комуницирати са свијетом, имати ставове и закључке, итд…

Можда је код Милојка и нових Здравкових експерата на снази неки нови поглед на свијет, без идеологије, без појмова, ставова, без ријечи, ваљда размјена искуства погледима, радио таласима или неким другим за сада непознатим облицима споразумијевањима. Истина, знајући успјехе ове власти, па и Милојка, не би било ништа чудно да је код њих на снази та нова комуникација, јер по досадашњим резултатима не би се могло рећи да Милојка и његову дружину неко уопште разумије!

Милојко је вјероватно мислио на ружне сцене 90-тих на Балкану, али ни то га не оправдава да лупа овакве глупости. Милојко је је класичан примјер капиталистичке иеологије или боље реће њене неолибералне варијанте, мешетарења и сналажења и коцкања на берзи. Све те работе имају своје јасне идеолошке коријене, па би Милојко требало да зна да човјек не би могао да изађе из куће, а ни да сједне да попије кафу, а да са собом не носи своје идеолошке вриједности, односно погледе на себе и друге, а са тиме су повезане и друштвене и појединачне вриједности које га и чине човјеком! 

Наравно, није Милојко против идеологије, јер му је на срцу неолиберална идеологија, али је ружно да све остале баца под ноге своје идеологије. И све остале идеологије које је набројао имају своје добре и лоше стране и осмишљавају животе својих припадника. Због тога што некоме нијесу по вољи, не престају да постоје и  мотивишу своје припаднике! 

Наравно, Милојко се погрешно изразио у екстази реплика са посланицима и направио идеолошку омашку. Још је и Фројд знао да омашке нијесу случајне и да имају своју идеологију. И Милојко је све то приказао кроз своју омашку, а какве је природе његова омашка остаје на њему да то разјасни. За остале који су га слушали, безидеолошки Милојко је испао смијешан! Гдје би му био крај, када би само то била његова мана!