Високо горе у планини, на мјесту гдје се спајају двије малене ријеке, правећи ријеку познату под називом Шекуларска, у дивљини борова и јела, двије мале хидроелектране дјелују као да се на земљу спустио васионски брод. Ове хидроелектране нијесу случајно овдје изграђене. Два потока са десне и лијеве стране од изворишта су стављена у цијеви и доведене до тог мјеста.
–Ево погледајте. Обије ријеке, Спалевићка са једне, и Рмушка са друге стране, стављене су у цијеви, одозго од изворишта, у дужини од два и по до три километра. Оне више не постоје. Овдје, код сеоске школе, вода из њих се претвара у енергију у двије хидроцентрале, прича члан савјета беранске Мјесне заједнице Шекулар Веско Давидовић.
Док саговорницима показује како то изгледа на терену, он за тренутак заћути и уздахне.
–Боли ме нешто у срцу и грудима када видим да тих ријека више нама. Одрастао сам уз њихов бук. Праве планинске љепотице. Какво је то село које нема ријеку, а ми смо сада остали без свих ријека, каже Давидовић.
Да је то буквално тако, он показује на дјелу. На мјесту гдје излази вода из двије хидроелектране код школе, одмах је направљен водозахват и вода стављена поново у цијеви.
–Одавде, трупом пута, цијеви иду неколико километара ниже до треће хидролектране, доље ниже. Схватате шта они раде? Узму воду и спроведу је цијевима, путем, испод асфалта, да би добили на брзини и количини енергије, објашњава Давидовић.
Није ту крај приче. Од треће хидроелектране у Шекулару, вода се поново појављује и прави нови водозахват.
–Понавља се исто што и овдје гдје стојимо. Узима се у цијеви и испод пута доводи неколико колометара ниже до четврте, већ скоро доље до села Ријека Марсенића, надомак магистрале која води према граду, прича овај човјек.
Читавим путем од села ријека Марсенића, до Шекулара, долином некадашње Шекуларске ријеке, трагови су девастације природе.
–Ту су некада били букови и водопади. Било је рибе као у филмовима. Ова ријека је била природно мрестилиште дивље поточне пастрмке. Сада остављају воде тек за по неког пуноглавца. У почетку нијесу остављали ништа. Ове године, ваљда зато што је кише и воде било у изобиљу, остављали су нешто мало, за шта они кажу да је биолошки минимум, каже Давидовић.
Док стојимо код школе у селу и првих машинских постројења, прилази нам плави голф и човјек из аутомобила обраћа се Давидовићу.„Велее, братее, да ми ниси видио тетку. Требало је да ме чека да је пребацим до града“, довикује.
Ми збуњено гледамо, Веско хладнокрво одговара да му је тетка вјероватно већ отишла.
„Била је ту. Вјероватно се пребацила са неким“ , каже Давидовић.
Младић са голфом одлази, након што нас је добро осмотрио, а Веско нам објашњава како је то „њихов“ човјек и да је дошао да осмотри шта радимо и снимамо.Да је тако, увјеравамо се нешто касније када се враћамо према Беранама. Плави голф паркиран је у кругу посљедње машинске куће, а младић из круга те мале хидролектране стоји са још неколико људи.
-Запослили су неколико чувара. И овај младић је међу њима. Осим њих, нико други нема користи од ових малих електрана које су направљене у селу. Асфалт су направили наводно за нас, а као што видите, води само до посљедње хидроцентрале. Ни један други пут у селу није асфалтиран, каже Давидовић.
Стара камена зграда која је од давнина прављена за потребе сеоске школе, једно вријеме је била уступљена концесионарима. Тек након што су се мјештани побунили и то преко медија дошло до јавности, враћена је селу. Сасвим је друга прича да је у њој све мање ђака.
–Ко ће овдје да остане? Поред четири хидроелактране, ми струје имамо тек за сијалицу. Прекиди у напајању су скоро свакодневни. Ниско-напонска мрежа стара пола вијека. Накривљени дрвени стубови. Нема услова за живот, а погледајте ова постројења. Некако се не уклапају у природу и нашу сиротињску стварност, каже Давидовић.
На питање шта би мјештани жељели од концесионара, када је већ направљена сва штета према природи и изграђене мале хидроелектране, он недвосмислено одговара да би најпоштеније било да село добија проценат од произведене и продате струје.
–Некако ми је то најлогичније. Ако већ овдје производе милионе еура, нека само мали проценат остаје селу за развој инфратструктуре и друге потребе, и можда би престале миграције. Можда би село остало да живи, каже Давидовић.
Концесионар ових као и свих других малих хидролетрана на беранским водотоцима је компанија “Хидроенергија Монтенегро”.
Познате је већ да је ово предузеће основано је управо у Беранама у јесен 2007. године, када је бизнисмен Олег Обрадовић дошао у свој родни град и преко компаније „Хамера Цапитал“ направио договор са три општине на сјевероистоку Црне Горе о давању концесија за изградњу малих хидролектрана на њиховим територијама, понудивши им за узврат дио акција у заједничкој фирми. Познато је и како их је изварао и оставио без акција и удјела, без добити.У регистру Централне депозиратне агенције забиљежено је преко двадесет промјена.
На крају су остали као власници контроверзни бизнисмени, власници Бемакса, Александар Мијајловић и Веско Убовић са по тридесет процената и “Хемера Цапитал“ Олега Обрадовића са 40 одсто власништва.
Прва двојица су у посљедњој промјени прије годину и нешто мало више, своје акције за мале паре наводно продали Ранку Радовићу, који им је до тада био извршни директор.
По истом моделу и шаблону као у Шекулару, “Хидронергија Монтенегро” је за сада направила шест малих хидроцентрала на ријеци Бистрици, која извире на планини Бјеласици и улива се у Лим у приградском насељу Буче. И на тој ријеци су прављени водозахвати и цијеви спроведене кроз труп пута Беране – Колашин, који је Бемакс правио државним средствима. И искористио, онако успут, да у пут угради цијеви за хидролектране.
Сва струја одатле спроводи се до приватне трафостанице која је никла као печурка поред пута Беране – Андријевица, кроз насеље Буче, о чему је Портал РТЦГ раније писао. Одатле се струја убацује у систем, односно продаје Електропривреди.
Изгледа немогуће, али можда и није тешко срачунати колико је милионе евра “Хидроенергија Монтенегро” до сада зарадила на територији општине Беране. Осим тајкуна, користи од тога нико није видио.Понајмање мјештани села гдје су хидроцентрале изграђене.
Извор: радио беране
