Беране: Удружење ратних добровољаца 1912-1918 обиљежило 87 година постојања!

February 20, 2021
4:41 pm

Посјетом споменику крај манастира Ђурђеви Ступови Трифуну Вуковићу Бабовићу, јунаку из балканских и Првог свјетског рата, и погинулим ратницима Доњовасојевићке бригаде 1912. године на Штедиму, делегација беранског Удружења ратних добровољаца објележило је 18.фебруар Дан Удружења добровољаца ратова до 1918.њихових потомака и поштовалаца Беране.

Скуп је на почетку поздравио почасни предсједник Удружења историчар Горан Киковић који је нагласио да ова организација последњих година ради веома успјешно, иако је лишена помоћи надлежних институција. Он је рекао да ово Удружење поштује и обиљежава све датуме и личности од Косовског боја 1389-те до 1918-те. Зато смо у протеклом периоду афирмисали заборављене догађаје, битке и јунаке Беранског краја и простора области Васојевића и тиме отргли од заборава нашу славну прошлост зарад будућности наших потомака. Јер, онај народ који заборавља своју прошлост неће имати будућност. Наши преци су се борили за српство,крст часни и слободу златну.

–Наша организација је настала далеке 1934. године (18. фебруара) и функционисала до другог свјетског рата 1941., послије рата није обнављан њен рад и тек је 15. новембра 1996. група поштовалаца и потомака ових славних јунака са Мојковца, Гласинца и других битака и бојева, на челу са публицистом и хроничарем Васојевића Радомиром Губеринићем, обновила рад. Рад Удружења је обновио 15. новембра 1996-те публициста Радомир П. Губеринић, који је био први предсједник. Почасни предсједник био је угледни старина из села Калудре Љубомир Бабић као једини живи добровољац из Балканских и Првог свјетског рата, потпредсједник примаријус др Миленко Вујовић, чланови одбора су: правник Милош Барјактаровић, професор историје Драгомир Мијатовић и агроном Марко Бабовић. Сједници оснивачке скупштине, у име главног одбора Удружења из Београда, присуствовали су: Миленко Гаковић и Раде Ханпма, потпредсједници Удружења ратних добровољаца, који су упознали присутне о циљевима удружења. Циљ постојања Удружења данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког пократа, слоге, развијања патриотских осјећања, чување духовних вриједности и културних добара српског народа. Удружење у Беранама ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје органе: Скупштину, почасног предсједника, предсједника, потпредсједнике, секретара и два члана руководства Удружења. Удружење односно регионални одбор, има општинске и мјесне секције, секцију младих и секцију жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког покрета. Сви органи Удружења раде из почасти и добровољно.– казао је Киковић.

Предсједник Удружења Миличко Трифуновић је рекао у својој пригодној бесједи о раду удружења , да је оно настало као израз оданости онима који су узидали своје кости у слободу коју данас уживамо, те да удружење поштује и обиљежава све датуме и личности од Косовског боја до данашњих дана.

–Удружење афирмише заборављене догађаје, битке и јунаке беранског краја и Васојевића˘ и тиме отрже од заборава нашу славну прошлост, зарад будућности наших потомака, о чему свједочи и овај дан. Јер, онај народ који заборавља своју прошлост неће имати будућност – нагласио је Трифуновић.

Удружење је у досадашњем периоду, што самостално, што у сарадњи са Српским културним центром “Жупан Првослав” Беране, Српским историјско-културним друштвом “Никола Васојевић” Беране, Удружењем српских књижевника у отаџбини и расијању-Андријвица, организовало велики број трибина, промоција књига, академија у част јубилеја, личности и догађаја, па јој је Главни одбор Удружења, чије је сједиште у Београду, додијелио Захвалницу као најактивнијој организацији Удружења 2003. године.

Захвалницу Главног одбора Удружења 2011. добио је тадашњи предсједник регионалне организације у Беранама, сада почасни предсједник професор историје Горан Киковић.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца регионална организација из Берана се у том циљу и побратимила са мјесном организацијом истоименог удружсња у Војводи Степи, општина Нова Црња, у АП Војводина. У Повељи о побратимству дефинисана је сарадња ове двије организације “којом увршћују трајну и нераскидиву везу и сарадњу у настојању да очувају традиције и незаборавни дух наших славних предака”, а такође је донесена и одлука на скупштинама ове двије организације које су најактивније у оквиру Удружења у Србији и Црној Гори да се организације Удружења обавезују да ће се два пута годишње међусобно обилазити и то: поводом манифестације “Дани Војводе Степе” (у марту) у Војводи Степи и поводом манифестације “Дани сјећања на српске јунаке и добровољце” (од 9. до 16. октобра) у Беранама.

Удружење је у протеклом периоду оправдало своје постојање, јер је уз помоћ шире друштвене заједнице и многих добротвора, потомака и поштовалаца обновило и подигло велики број споменика и спомен обиљежја:

1. 1997. године подигнут је споменик погинулим борцима Васојевићке бригаде који су на Штедиму 1912-те сахрањени. Њихови земни остаци сахрањени су код манастира Ћурђеви Ступови;

2. 1998. године подигнут је споменик Поличким устаницима и војницима Друге Српске армије, који су умрли приликом повлачења 1915. године, а споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици;

3. 2003. године подигнут је споменик борцима Рудешке битке, у којој су устаници Васојевића на челу са војводом Миљаном Вуковим Вешовићем поразили турску војску предвођену Селим-пашом. У бици је погинуло око 2 000 Турака, међу којима и Селим-паша и његов син Ибрахим-бег (Селим-пашу је посјекао Стефан Ћорац из Дапсића). У борби је погинуло и 300 устаника;

4. 2005. године подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или-Петар Стијовић је погинуо 1861-ве у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава мјештанин села Црвско Славко Маслак;

5. 2006. године обновљен је споменик Краљу Александру Првом Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране- Бијело Поље. Краљ Александар Први Карађорђевић је пут урадио 1929-те и српски народ Васојевића му је у знак захвалности 1929. године подигао споменик;

6. 2008. године подигнут је споменик учесницима Доњоржаничке буне, као и свим погинулим у ратовима против Турака са подручја Доње Ржанице, Калудре, Загорја, Роваца и Доњих ЈЈуга. Споменик је подигнут на Доњоржаничком гробљу;

7. 2011. године подигнут је споменик попу Јосифу Поповићу Михајловићу (1810- 1865), племенском капетану Доњих Васојевића. Споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици у сарадњи са Црквеним одбором – Полица;

8. 2011. године подигнутје споменик Калударској буни из 1912. године код Основне школе у Калудри, заједно са мјештанима Калудре;

9. 2013. године подигнут је споменик Шекуларско-трепачком батаљону и његовом команданту Милу Кењићу код Цркве Светог Јована Крститеља у Шекулару. Подигао га је Организациони одбор Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, регионални одбор Беране – секција Шекулар;

10. 2013.године подигнут споменик комитском војводи Петру Петровићу Азанцу. У организацији Удружења ратних добровољаца 1912-1918,њихових потомака и поштовалаца регионални одбор Беране и мјесног одбора Азане.

Зато се ми кроз наше активности сјећамо наших предака и држимо се крилатице нашег Удружења: “Будимо добри потомци како бисмо били честити преци.