Удружење добровољаца ратова до 1918.њихових потомака и поштовалаца Беране прославило крсну славу Видовдан у ресторану “Огњиште” у Беранама.Скуп је благословио и одржао говор о значају Видовдана јереј Александар Раковић,присутне госте и чланове Удружења је поздравио предсједник Миличко Трифуновић,који је истакао да је Видовдан значајан и биће увијек за Србе,док је о Видовдану кроз вјекове српског трајања и о његовој поруци “да је земаљско за малена царство,а небеско увијек и довијека” говорио историчар Горан Киковић.
О деобама међу Србима говорио је адвокат из Бијелог Поља Миладин Јоксимовић,који је подсјетио да је дошло вријеме да се саопшти истина о томе што су комунисти радили Србима.Програм су увеличали и пјесници: Давид Лалић, Вулко Шћекић,Радоје Мишковић,Мишо Кубуровић,Радован Обрадовић и Жарко Бојић.У културном дијелу програма учествовали су:гуслари Жељко Бугарин и Боривоје Делетић,док је присутне уз своје пјесме поздравио Чедо Пешић.
У организацији Удружења добровољаца ратова до 1918, њихових потомака и поштовалаца Беране ,Српског историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ – Беране и Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици која су чланице Српске народне одбране Васојевића и лимске долине прослављене су традиционално Видовданске свечаности. . Скуп је поздравио Горан Киковић, почасни предсједник Удружења ратних добровољаца.
–Даме и господо, браћо и сестре, часни оче, Почећу са ријечима нашег светог владике Николаја Велимировића.Савиндан и Видовдан два су вечна српска празника. Први нас учи како се за веру живи, а други како се за веру умире. Ми славимо и један и други. „Наше Удружење слави данас крсну славу Видовдан. Крсну славу славе само Срби од свих хришћанских и православних народа. Видовдан је празник сјећања на косовске мученике и кнеза Лазара велики празник српског народа. Природно је зато да Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране, слави овај свети дан, када се сјетимо наших јунака који су се од Косовског боја 1389. па до 1999. борили за крст часни и слободу златну и бранили српски народ од разних завојевача и зулумћара. Када се кнезу Лазару уочи косовског боја јавио анђео Господњи, а његове ријечи сликовито пренио пјесник ‘којем ћеш се привољети царству – да л’ земаљском или небеском?’, он је рекао: ‘Земаљско је за малена царство, а небеско увјек и доијека.’ Шта Видовдан значи за српски народ сликовито је објаснила Исидора Секулић: ‘Научи свог сина јединца да је Видовдан исто што и крсна слава или рођендан и то је већ доста“. Видовдана живи у српском народу и код свих оних за све оне којима су слобода и идеал на првом мјесту. Зато, и данас сјећајући се, једне од највећих погибија српске војске и српских јунака, славимо моралну побједу косовских јунака и мученика“, бесједио је Киковић нагласивши да је Косово света српска земља “наш темељ и духовност, наше судилиште”. Морамо се борити за наше Косово и Метохију и одавде из Берана шаљемо поруку да нико нема право да призна некакву лажну “Републику Косово“. „Ми чланови Удружења која чине Савез Српска народна Одбрана Васојевића и Лимске долине морамо се увијек и на сваком мјесту морамо борити за наше Косово и Метохију и говорити о значају те свете српске земље на које нас подсјећају ријечи које записа владика Раде Томов Петровић у ‘Горском вијенцу’: ‘Ој Косово грдно судилиште, насред тебе содом запушио’! А књаз и краљ Никола Петровић каже у својој знаменитој пјесми стиховима ‘Онамо, намо да виђу Призрен, та то је моје дома ћу доћ, старина мила тамо ме зове, ту једном морам оружан поћ…’ тиме је изразио своју жељу да ослободи свету српску земљу. Васојевићи су као усијана вулканска лава јурнули из своје колијевке почетком двадесетог вијека, не освајајући туђу већ ширећи своју територију, сударајући се са најљућим турским и арбанашким злицама, ишли су у сусрет старој Србији, Метохији и Косову. То њихово косовско опредјељење сликовито је нагласио Марко Миљанов када је себе и остале црногорске војводе назвао обичним, а Миљана Вукова ‘косовским војводом’. То њихово косовско опредјељење, хрљење у сусрет исконским српским земљама, уз гусларске пјесме и сан преточило се у стварност и 1912. године је ослобођена Метохија, а свијећу слободе у Дечанима је запалио ђенерал Радомир Вешовић. И ми, Васојевићи и данас смо недвосмислено на страни Србије и јасно и гласно свима кажемо да је Косово света српска земља, да је Косово дио Србије. Да је Косово и Метохија наш темељ, наша духовност, наше грдно судилиште… Како су се Јевреји поздрављали кад су протјерани из Израела ‘догодине у Јерусалиму’, и ми Срби треба да се поздрављамо ‘догодине у Призрену’, јер без Косова и Метохије нема ни нас Срба у Црној Гори, јер је Црна Гора збјег косовски, како пишу сви историчари прије и до Шерба Растодера. Зато пуна подршка идеји Српског Националног Савјета Црне Горе од нас из Васојевића. Драга браћо и сестре, данас се сјећамо свих наших Видовдана. Сјећајући се Видовдана 1389. сјећамо се Видовдана 1914, Видовдана 1919, .Видовдана 1989, Видовдана 2001, сјећамо се наше прошлости, јер без прошлости нема ни будућности. Сјећамо се данас наших предака због нас, њихових потомака и држимо се гесла нашег Удружења: ‘Будимо добри потомци како би били честити преци’. Живјели, и нека нам на срећу и на напредак долази сваки наредни Видовдан. Догодине да га славимо у Призрену ако Бог дâ!, поручио је Киковић.
У Видовданској бесједи Mиличко Трифуновић, предсједник Удружења, је рекао: “Даме и господо, његујући српску традицију, историју и културу Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране организовало је и ове године традиционалну манифестацију “Видовданске свечаности“ са културно-забавним програмом који је одржан јуче и који ће се одржати данас. Добро дошли на славу Видовдан коју ове године заједно слави Регионални одбор Удружења. Добро дошли браћо из наше матице Србије! Добро дошли у Васојевиће у најљепше и најбројније српско племе, које је изњедрило великане као што су: Ђорђије Петровић Карађорђе, Вук Стефановић Караџић, Миљан Вуков Вешовић и генерал Радомир Вешовић, који је запалио свијећу у Високим Дечанима 1912. године, када је осветио и ослободио Метохију и Косово. Ово Удружење дјелује данас на свим српским етничким просторима и слави Видовдан који је велики празник српског народа. Тог дана 1389. године, прије 620 година на Косову пољу у борби против турског освајача српска војска, предвођена царом Лазаром, војнички је изгубила битку. Али оно што је остало да вјечно живи у српском народу за протеклих 620 година јесте Косовски завјет за борбу против туђина до слободе. То је оно Лазарево опредјељење да је земаљско царство, за малена царство, а небеско увијек и довијека. И отуда дух Косова, дух српског Видовдана, живи у српском народу, живи као инспирација за све оне којима је слобода идеал. А у српском народу тај узвишени идеал је вјековима присутан и ми смо потомци тих предака који поручују “да се крсту служи, а Милошем живи“. Зато се морамо данас присјетити ликова старог Југ Богдана и његових синова, Топлице Милана и Косанчић Ивана, Срђе Злоплоглеђе и Бановић Страхиње, Косовке дјевојке и Милоша Обилића, “који живе докле сунце грије“ и који су увијек били пред очима и у срцима слободара као што су били: војвода Петар Бојовић, који је поријеклом из Васојевића, војвода Живојин Мишић, војвода Радомир Путник, војвода Степа Степановић који су са ликовима косовских јунака полазили у многе бојеве, и у балканским ратовима и у првом свјетском рату. Чинили су, без претјеривања, чуда од јунаштва на Брегалници, на Дрини, на Скадру, на бојиштима широм Србије. А шта тек рећи за борбе на Мојковцу, Кајмакчалану приликом пробоја Солунског фронта! Јунаци са Мојковца наши преци, наши ђедови и наши прађедови су грудима својим укопани у леду и снијегу затварали пролаз аустријском освајачу, штићети тако одступницу српској војсци преко Албаније. А на врховима Кајмакчалана на непријатељска утврђења смјело су јуришали са војводом Вуком Поповићем и остављали своје животе сбратимљени и Црногорци и Херцеговци и Крајишници и Босанци и Србијанци. Зато је и краљ Александар I Карађорђевић нашим прецима додијелио 196 златних Обилића медаља,765 сребрних Обилића медаља и 96 медаља за ревносну службу. Ратницима са простора горњих и доњих Васојевића, Шекулара, Велике и Горњих села. Укупно дакле 1057 одликовања. Не говорим ово да се похвалим и подичим на наше претке него да не заборавимо чији смо од кога смо и ко су нам били преци. Зато ми чини посебну част што могу све Вас још једном да поздравим у име регионалне организације удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца да Вам пожелим да се пријатно осјећате као своји са свијима, закључио је Трифуновић.
