Манифестација је почела гостовањем на Радију Беране Бранислава Оташевића и Горана Киковића код Тамаре Бабовић у јутарњем програму.Они су најавили програм Видовданских свечаности и промовисали нови број часописа Глас Холмије.Ове године дани су посвећени десетогодишњици часописа Глас Холмије и том приликом одржано је низ свечаности у част тог поменутог јубилеја.
СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА ВАСОЈЕВИЋА И ЛИМСКЕ ДОЛИНЕ (Српско историјско- културно друштво ”Никола Васојевић”- Беране, Удружење добровољаца ратова до 1918,њихових потомака и поштовалаца Беране и Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору), организовали су и ове 2022. године традиционалну књижевно културно-историјску манифестацију ”ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ БЕРАНЕ 2022.”.
У издању чланица Српске народне одбране –представљен је 55 број часописа ”Глас Холмије” и објележена десетогодишњива његовог рада. У програму су учествовали; историчари, књижевници, пјесници, новинари, публицисти…
Свечаности су одржане у Беранама, у згради СО Беране и у ресторану ”Мокри До” власника Миљана Анђића,који је госте дочекао домаћински како и доликује посној трпези у част Видовдана.
Скуп је отворио и присутне поздравио и програм водио историчар Горан Киковић, који је између осталог истакаосљедеће: Драга браћо и сестре, часни оче Српске православне цркве, помаже Бог и данашњи Свети кнез Лазар и косовски мученици!
Почећу са ријечима нашег светог владике Николаја Велимировића. Савиндан и Видовдан два су вечна српска празника. Први нас учи како се за веру живи, а други како се за веру умире. Ми славимо и један и други. Прије пуне 633 године догодила се једна од највећих битака онога доба – Косовска битка. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања, о њему постоје легенде и завјет Косовски.
Ми смо потомци и поштоваоци оних јунака који су добровољно ишли у рат, не да освајају туђе већ да бране и ослобађају своје територије.
Зато се морамо данас, на Видовдан, сјетити свих наших јунака и ратника који дадоше животе ”за крст часни и златну слободу златну”.
Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: ”…су чим ћемо изаћ` пред Милоша и пред друге српске витезове, који живе докле сунце грије”. Или да се сјетимо и оне чувене Његошеве: “Ој, Милоше, ко ти не завиди, ти си жертва васколиког чујства воистини гениј свемогући”.
Драга браћо, нигдје се није више славио Милош Обилић и кнез Лазар него у Црној Гори, јер највеће црногорско одликовање било је Златна Обилића медаља. Данас славећи Видовдан сјећамо се свих српских видовдана: и оног 1389., и 1914., и 1919., и 1989., и 2001., и овог данашњег, када су наша браћа Срби на светом Косову и Метохији опет у ситуацији да се боре за свој опстанак. Али, побиједићемо, браћо, као што су наши преци побјеђивали и када су послије 457 година ослободили Беране , и Васојевиће, и Метохију.
Ове године славимо и прослављамо значајне јубилеј: 110 година од ослобођења Берана у Првом балканском рату у октобру мјесецу,тачније 16.октобра . Такође ове године славимо 160. Година од славне Рудешке битке,наше Удружење заједно са Општином Беране подигло је споменик овим славним јунацима.
То су наши јубилеји, драга браћо и сестре. Зашто вам ово говорим? Ви као и ја све ово знате, али неки не знају данас ове историјске истине и чињенице него су, браћо, залутали, кренули су да траже брата у небрата, а брата да проглашавају за окупатора.
Могу ли бити окупатори Немања, који је рођен у Рибници, Свети Сава, који је нас Србе просветио, Милош Обилић, који има на Цетињу своју пољану, Његош, који је посветио ”Горски вијенац” Карађорђу, који је из наших крајева. Могу ли бити окупатори Миљан Вуков и Радомир Вешовић. Хоћемо ли данас на Буковој пољани да славимо војводу Миљанa или Мехмеда Али-пашу. Koга ћемо, браћо и сестре, то да славимо по Беранама: оне који су нам палили манастире или оне који су га бранили?
Куда смо се, браћо, то запутили? ”…Су чим ћемо изаћ пред Милоша…”
Нека вјечно живи успомена на косовско јунаштво и на наше славне претке.
Главни и одговорни уредник часописа ”Глас Холмије” Горан Киковић уручиo je Велике повеље Холмије: Саву Вучетићу,директору ДОО Комунално Беране и пријатељу часописа ”Глас Холмије”, Миловану Кубуровићу, предсједнику Удружења књижевника ”Сјеверац” из Подгорице ,Миличку Трифуновићу,предсједнику Удружења добровољаца ратова до 1918.њихових потомака и поштовалаца Беране, Драгану Вулићу ,пријатељу часописа Глас Холмије, публицисти Михаилу Микану Перовићу, предсједнику Удружења ратних добровољаца 1912-1918.потомака и поштовалаца Андријевциа, Драгославу Вукићевићу,пријатељу и дистрибутеру часописа ”Глас Холмије”, гуслару Боривоју Делетићу ,Зорану Вулевићу,публицисти, Миљану Анђићу-званом Кмет,власнику ресторана ”Мокри До”, Велике повеље Холмије су тог дана додијељене и Бранку Бату Крковићу,епском пјеснику и младом народном гуслару Синиши Петрићу.
