Удружење добровољаца ратова до 1918. потомака и поштовалаца обиљежило
дан оснивања из 1934. године и пуних 10. година је чланица Српске
народне одбране Васојевића. Морамо данс истаћи да на путу свог опстајања током минулих вјекова Васојевићи, Србљаци, Шекуларци и друга племена из старе Црне Горе и Брда током прошлости изњедрили су бројне величине и народне трибуне, борце “за крст часни и слободу златну”.
Сјећамо се данас наших предака због нас, њихових потомака и држимо се крилатице нашег Удружења: „Будимо добри потомци како бисмо били честити преци“. Започео је бесједу о Удружењу ратних добровољаца професор историје Горан Киковић.
-Нема историјског памћења једног народа, а да о том памћењу нико није бринуо. Историјско памћење је свијест о себи, о свом бићу, о свом коријену, о ономе шта су људске заједнице јуче, данас и сјутра. Историјско сјећање обликује и гради
држава, даје му боју, укус и мирис и пажљиво бира шта се памти, а шта
се заборавља. Ту врсту самосазнања његују и поједнци, као и неформалне
групе које се удружују да би причали причу о себи и својима.
Он је рекао да Удружење добровољаца ратова до 1918., њихових потомака и поштовалаца из Берана данас 18. фебруара 2023. године обиљежава дан
када је у Беранама 18. фебруара 1934-те одржана Оснивачка скупштина
Ратних добровољаца Среза Беранског. Сједници је присуствовало 150
добровољаца. На Скупштини је изабрана следећа управа:
Милан М. Вуковић, окружни начелник, предсједник Удружења; Никола Трифуновић, капетан, потпредсједник, који је од 1938. до 1941. године био предсједник Удружења;
Панто Малишић, учитељ, секретар Удружења чије име носи славна Беранска
гимназија; Вукић Вујошевић, трговац, благајник Удружења; и чланови:
Зарија Јоксимовић, учитељ, предсједник Беранске општине; Симо Поповић,
капетан у пензији са Полице; Милутин Голубовић, сељак са Буча; Богдан
Обрадовић, учитељ из Лубница; Стојан Малевић, рез. потпоручник из
Будимље; Милутин Бојовић, сељак из Загорја и Лаза Димић, резервни
официр у пензији из Берана. У тадашњем Беранском срезу било је 1 200
добровољаца. Подсјетио је Почасни предсједник Удружења историчар Горан
Киковић, који је и аутор књиге о овом удружењу под називом „Преци и
потомци“.
Он је истакао да ово Удружење поштује и обиљежава све датуме и личности од Косовског боја 1389-те до 1918-те. Зато смо у протеклом периоду афирмисали заборављене догађаје, битке и јунаке Беранског краја и простора области Васојевића и тиме отргли од заборава нашу славну прошлост зарад будућности наших потомака. Јер, онај народ који заборавља своју прошлост неће имати будућност.
Наша организација је настала далеке 1934. године и функционисала до
почетка Другог свјетског рата 1941-ве, послије рата није обнављан њен
рад и тек је 15. новембра 1996-те група поштовалаца и потомака ових
славних јунака са Мојковца, Гласинца и других битака и бојева, на челу
са публицистом и хроничарем Васојевића Радомиром Губеринићем, обновила
рад. Удружење рартних добровољаца ради већ 27. година од обнове да
остави будућим покољењима драгоцјену историјску истину, из које ће мо
спознавати ко смо, шта смо и од кога смо, истакао је Киковић,који је
подсјетио шта је све урађено у протеклом периоду „Обновили смо и
подигли једанаест споменика и спомен обиљежја на простору Берана што
говори о раду Удружења, које би хтјело да остави будућим покољењима
драгоцјену историјску истину. Зато смо и поносни на наш рад“,јер смо
урадили највише што смо могли и добили смо 2013. године општинску
награду ”21. јул”.
Зар треба подсјетити да на путу свог опстајања током минулих вјекова
Васојевићи, Србљаци, Шекуларци и друга племена из старе Црне Горе и
Брда током прошлости изњедрили су бројне величине и народне трибуне,
борце „за крст часни и слободу златну“. Они су се прославили кроз
многе славне епопеје: Вртијељке, Мокре, Шекулара, Полице, Калудре,
Виситора, Гребана, Дечана, Богићевице, Гласинца, Млађа, Брегалнице,
Скадра, Мојковца…
Васојевићи су дали велики допринос побједама Црне Горе и Србије у
Балканским и Првом свјетском рату зато их је Краљ Александар високо
цијенио и истакао допринос Васојевића у борби за ослобођење и
уједињење, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића
златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а
медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања.-то није
добио ни један простор у ондашњој Југославији, закључио је историчар
Киковић,који је и аутор монографије Удружења ”Преци и потомци”.
Предсједник Удружења добровољаца ратова до 1918., њихових потомака и
поштовалаца из Берана Миличко Трифуновић је сјећајући се датума
оснивања 18. Фебруара далеке 1934. Године казао де је циљ постојања
Удружења данас да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради
његовања славних слободарских традиција добровољачког пократа, слоге,
азвијања патриотских осјећања, чување духовних вриједности и културних
добара српског народа.
Он је подсјетио да Удружење у Беранама ради и дјелује преко
регионалног одбора који има своје органе: Скупштину, предсједника,
потпредсједнике, секретара и два члана руководства Удружења. Удружење
односно регионални одбор, има мјесне секције, секцију младих и секцију
жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција
добровољачког пократа. Сви органи Удружења раде из почасти и
добровољно и може се рећи да је ово Удружење најактивније на простору
Србије, Црне Горе и Републике Српске.
–Удружење добровољаца, ратова до 1918.њихових потомака и поштовалаца из Берана и прича о нашем 27-годишњем раду на очувању историјског сећања
јесте хроника напора вриједних појединаца да подсјете потомке на
врлине предака, да им укажу на предачки морални кодекс, да подсјете,
забиљеже и опомену, да оставе траг и о прецима, али и о свом напору да
се предачке врлине не забораве. Саморазумијевање себе, свог бића и идентитета у географско-историјском простору беранског краја и Васојевића ову врсту напора чини племенитим послом, послом који је невидљив у тренутку, али јесте у времену и као такав остаје и опстаје као чин вриједан пажње и дивљења, јер уграђује у мозаик памћења непрекидно нова подсјећања на старе врлине и даје потомцима нову боју историјског постојања и самосазнања да смо беочуг у животу и времену и да се континуитет на једном историјском простору не постиже само непрекидним животом људских заједница у њему него прије свега континуитетом мишљења и морала, истовјетности са својим прецима, свакако обојеном бојом савременог трајања. Удружење је у протеклих 27 година од када смо обновили рад и у поменутом периоду постигли велике резултате на поштовању и његовању традиција добровољачког покрета који је на простору Васојевића зачет од постанка овог најбројнијег српског племена које је изњедрило јунаке попут Вука Брајотића, Миљана Вукова Вешовића, ђенерала Радомира Вешовића, Александра Саичића, Мила Саичића, Мила Кењића и других српских јунака и витезова који „живе докле сунце грије“. Треба ли
подсјећати да су Васојевићи у балканским ратовима и у Првом свјетском
рату имали дванаест батаљона војске, односно двије бригаде. Зато је и
наша обавеза да се сјећамо наших предака, зарад нас самих – њихових
потомака. Посебно смо поносни на сарадњу са Удружењем из Војвода Степе чији рад уткан и у наше активности. Они су вриједни људи, потомци храбрих солунских јунака и добровољаца који нијесу заборавили ко су и од кога су, закључио је Трифуновић.
