У Полимском музеју у Беранама отворена је изложба у организацији Српског националног савјета Црне Горе.На почетку вечери присутне је поздравио млади гуслар Синиша Петрић. О изложбеним документима су говорили др Момчило Вуксановић и историчар Горан Киковић.

–Са жељом да и овог љета Господњег да свој допринос прослави Сретењских свечаности у беранском крају – Српски национални савјет Црне Горе, за све нас уприличио је изложбу „Тако су говорили наши преци“ коју ћете имати прилику да погледате вечерас и наредних дана. Изложба превасходно има историјски карактер, али њен циљ је да осавремени и актуелизује знамените историјске личности и поједине историјске периоде српског народа у Црној Гори. ”Иако у овој земљи нема никакве друге народности до једине србске и никакве друге вјере до једине православне источне, то опет сваки иноплеменик и иновјерац може слободно живити и ону слободу и ону нашу домаћу правицу уживати како и сваки Црногорац и Брђанин што ужива“- записано је у Законику књаза Данила из 1855. године и садржавао ову чињеницу и то у члану 92. Историјска Црна Гора била је национална држава српског народа. То је наглашавано и у црногорским уџбеницима и земљописима. Па и у ”Земљопису Књажевине Црне Горе за ученике трећег разреда основних школа пише: ”Народ. У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српскијем језиком, а има их око 300 000 становника. Већина су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српскога поријекла и српске народности. Осим Црне Горе има још српских земаља у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки ни|есу, него су под туђином. Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину — све српске земље, у којима живе наша ослбођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот ни имање за општу српску слободу, добро, и благстање. Треба да је брат мио, које вјере био, јер тешко брату без брата”. Слично се наводи и у приручнику Познавање закона, који је издат у вријеме независне и међународно признате државе – Краљевине Црне Горе 1914. године. Извод из приручника: ”Ми не би никако могли употријебити назив ‘црногорски народ’ у смислу народности, пошто су Црногорци по народности Срби, а црногорске народности не постоји”, пише у приручнику чији су аутори проф. Живко Драговић, члан Државног савјета и народни посланик, и правник Љубомир Бакић, министар правде у влади сердара Јанка Вукотића. Пишући о политичким подјелама у Краљевини Црној Гори др Живко М. Андријашевић између осталог истиче: ”… но, да не би било забуне, треба рећи да у овој црногорској подјели није било националне диференцијације – сви они су се сматрали Србима…” Историчар Предраг Вукић, између осталог, пише сљедеће: ”С протоком времена, српска национална мисао у Црној Гори се гасила. Патријархалну Црну Гору замијенила је нека нова, брозовска Црна Гора које је посве отворено постала њена супротност у свему. Посебно у моралним, духовним и националним начелима. Раскидајући са Српством као националим хоризонтом предака, Црногорци су једновремено раскидали и са православљем као духовном вертикалом својих праотаца. Ипак, Српство је и даље живјело. Потиснуто, понижено и прогањано, али је ипак живјело и преживјело улазак у трећи миленијум. И дочекало свој васкрс. На попису становништва крајем 2003. године око 30 % Црногораца се изјаснило у националном смислу као Срби, док се око 60 % Црногораца изјаснило да говори српским језиком. Српство у Црној Гори је на Голготи историјске судбине, али се буди и васкрсава”. Довољно је видјети резултате пописа у Књажевини Црној Гори из 1909. године и први посљератни попис у комунистичкој Црној Гори 1948. године па да ствари постану јасније. Осим Срба и Албанаца друге нације (народности) није било у Књажевини Црној Гори 1909. години. Срба је било 94,38 % а Албанаца 5,62 %. На попису 1948. године у Црној Гори Срба је било 1,78%, Албанаца 5,15% Црногораца 90,67 % и Хрвата 1,80%. Муслимани се као нација појављују на попису 1981. године а Бошњаци тек 2003. године. (Александар Раковић, Принцип, Београд, год 1, бр.2, стр.12). За разлику од уџбеника из којих уче данашња дјеца, која су идеолошки обојена одрицањем од српског идентитета, ваљало је подсјетити шта су учили наши и ко су били преци. Тридесетих година 20. вијека креирана су два другачија виђења црногорског идентитета, оба без историјског утемељења. Једно комунистичко, о Црногорцима као националности која проистиче из старије српске нације, а друго настало у Хрватској, о Црногорцима као потомцима Дукљана који су синоним за средњовековне Црвене Хрвате. Доласком на власт комунистâ озваничена је идеја о црногорској нацији и она је проглашена 1945., када су Црногорци означени као ”другачији Срби од осталих Срба”. Ипак, све већи број Црногораца се током деценија враћао српском националном идентитету а црногорска нација је опадала поготову каснијим проглашењем муслиманске нације. Када је 1997. идеја о Црногорцима као Дукљанима несрпског поријекла и идентитета, у свјетској инсториографији незабиљежен фалсификат, постала државна политика у Црној Гори, број Црногораца који се изјашњавају као Срби по националности се повећао. Зато, са пуном свијешћу о неотуђивости права на национално самоопредјељење и властити идентитет, свако од нас треба да истинито одговори на једноставно питање “Ко сам ја?“ –ја сам оно што су ми били преци! -Само тако што ћемо слушати глас својих предака и те ријечи дјелима потврђивати. Зато смо и вечерас ту. Окупили смо се да чујемо глас својих предака који нам јасно поручују да смо Срби православци и светосавци, да нам је Српска Црква мајка, а српски језик домовина, али и да је Црна Гора од када постоји увијек била држава српског народа. Дакле, ми у Црној Гори нисмо дошљаци, већ своји на своме односно ми смо аутохтони народ. Црна Гора је наша, јер су је створили наши преци и за њу крв проливали, појаснио је Киковић.

Изложба „Тако су говорили наши преци“ презентована је у оквиру тематских кругова:

-Црногорци о својој народносној припадности и националним осјећањима до 1918.

-Црногорски књижевници

– Црногорски државници, политичари, историчари, официри, свештеници, просветни радници

-Становништво у крајевима ослобођеним 1876 – 1878. и 1912. и у Боки Которској о својој народносној припадности и националним осјећањима…

–Разгледајући изложена документа на својеврстан начин ћете пропутовати кроз осам вјекова српске историје и видјећете да цијелокупна култура и историја Црне Горе није ништа друго до дио српског духовног простора. При самом крају, у своје лично име и у име свих Беранаца желим да честитам др Момчилу Вуксановићу и Српском националном савјету Црне Горе орден Карађорђеве звезде другог степена којиме су награђени, а који му је уручио на Сретење у Београду лично предсједник Србије Александар Вучић. Неизмјерно хвала директорки Полимског музеја госпођи Виолети Фолић на уступљеном простору и времену,а свима вама који сте својим присуством увеличали ову изложбу хвала, а ја је сада проглашавам отвореном, поручио је Киковић.