На седници која је одржана 13. децембра 2022. године, чланови Одбора за дијаспору и Србе у региону разговарали су о положају и перспективи Срба у Црној Гори.

На почетку се обратила председница Одбора Милица Ђурђевић Стаменковски, пожелевши добродошлицу гостима, истакавши да је ово за њу велики дан, због чињенице да се по први пут у Дому Народне скупштине окупила већина Срба председника општина и председника скупштина општина из Црне Горе.

Председница је нагласила да српски народ у Црној Гори већ дуго живи тешко и да је успео на својим плећима да изнесе сав терет.

–Деценије дискриминације, политичког прогона и обесправљивања нису у вама угасиле јуначко срце, већ напротив, биле су подстрек да се изборите и да данас са важних и значајних државних позиција, представљате српски народ у Црној Гори, не само тамо где радите, већ и овде у Србији, нагласила је Ђурђевић Стаменковски.

Говорила је о предстојећем попису становништва који треба да се спроведе у Црној Гори, истакавши да представници законодавне власти и руководство Србије поштује суверенитет Црне Горе и да ће се удруженим снагама потрудити да се створи атмосфера у којој ће се наши грађани у Црној Гори изјаснити онако како се осећају, без било какве задршке и дилеме да ће због тога бити суочени са дискриминацијом.

Учешће на седници узео је министар без портфеља, задужен да предлаже мере и учествује у координацији активности у области односа Републике Србије с дијаспором Ђорђе Милићевић, пожелевши добродошлицу свим гостима и поздравивши их речима: “Добродошли у своју кућу”.

-За Републику Србију је од виталног интереса брига о свом народу ма где он био, а политика Владе Републике Србије усмерена ка Србима који живе у региону је једна од кључних стубова деловања наше спољне политике, закључио је Милићевић.

Приоритет руководства Србије је развој добросуседских односа са државама у региону, поштујући територијални интегритет и суверенитет наше и свих осталих држава у региону, навео је министар и додао да уколико постоје отворена питања, искључиво се требају решавати дијалогом, како би дошло до правичног и компромисног решења које ће бити прихватљиво за обе стране.

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону указао је на значај рада Одбора за дијаспору и Србе у региону. Рекао је да је положај Срба у Црној Гори незадовољавајући, иако је бољи од оног какав је био. Нагласио је да је дискриминације Срба све учесталија и да траје више деценија. Политичка ситуација у Црној Гори ствара непријатност српском народу, и доводи се и у питање вера и индетитет српског народа. Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону је финансирала велики број пројеката у Црној Гори, између осталог, један од њих је и школа српског језика за странце у Никшићу. Нагласио је да је буџет за дијаспору и Србе у региону за 2023. годину, три пута већи у односну на 2022. годину.

У наставку рада говорио је Емило Лабудовић, директор “Српске куће” у Подгорици, који је указао на тежак положај Срба у Црној Гори.

–Дошли смо у апсурдну ситуацију да чак ни као израз народне воље, као резултат слободно спроведених избора, представници српског народа не могу да буду део власти на државном нивоу у Црној Гори, јер ми не можемо и нећемо да се одрекнемо три највеће светиње у Црној Гори, Србије, Русије и српске православне цркве, подвукао је Лабудовић.

Др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјета Црне Горе је истакао да је у Црној Гори сложена ситуација и да су српске организације биле у потпуности искључене из фондације које обезбеђују средства за очување идентитета и да није било помоћи Републике Србије, све би стало.

–Формирањем Српског националног савјета Црне Горе успели смо од тих средстава и пројеката да формирамо српске медије, попут портала Српске новине, Српски радио, Српску телевизији, часопис Српске новине, Књижевну задругу итд.., навео је Вуксановић.

Председник Српског националног савјета је истакао да након што је власт у Црној Гори схватила да активности које Савјет организује, прије свега обиљежавање најзначајнијих националних празника као што су Божићне свечаности, Светосавске свечаности, Сретењске свечаности, обиљежавање НАТО агресије, Видовданске свечаности, Подгоричке скупштине, Дане Мојковачке битке доприносе очувању српског идентитета у Црној Гори је у последњих пет година изопштила српске пројекте из фондација које се баве националним заједницама.

На седници је говорио је и заменик председника Одбора Милимир Вујадиновић, указавши да је руководство Србије уложило велике напоре како би се очувао национални индетитет, језик и култура нашег народа у Црној Гори. Говорио је о предстојећем попису у Црној Гори и истакао да је неопходно да се у складу са законом и европским нормама омогући сваком човеку у Црној Гори да се изјасни онако како жели и како се осећа. Осврнуо се на иницијативу “Отворени Балкан”, која је потекла управо од председника Србије Александра Вучића, а која је од изузетног значаја за повезивање и сарадњу на простору Западног Балкана.

Учешће на седници узели су: Марко Ковачевић, председник Општине Никшић, Веско Делић, председник Општине Мојковић, Вуко Тодоровић, председник Општине Беране, Велимир Ђоковић, председник Скупштине општине Даниловград, Иван Отовић, председник Скупштине општине Херцег Нови, Миљан Марковић, председник Скупштине општине Тиват, Стефан Синановић, председник НВО ” Ми знамо ко смо”, Гојко Раичевић, уредник информативног портала, Радосав Јокић директор “Друштво за равноправност и толеранцију”.

Саговорници су се изнели своје ставове на тему положаја Срба у Црној Гори са освртом на предстојећи попис у Црној Гори.

Седницом је председавала председница Одбора Милица Ђурђевић Стаменковски, а присуствовали су и заменик председника Одбора Милимир Вујадиновић и чланови и заменици чланова Одбора: Сања Лакић, Душан Марић, Родољуб Станимировић, Александар Чотрић, Радован Тврдишић, Никола Бокан, Радован Арежина, Јелена Милошевић, Душан Радосављевић, мр Иван Костић, Момчило Вуксановић, Јасмина Каранац и Миодраг Линта.

извор: српске новине