У Београду је данас у присуству великог броја грађана и поштовалаца откривен споменик и отворен музеј команданта Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.
Музеј је отворен у Брегалничкој улици на Звездари, на мјесту гдје је некада била кућа ђенерала Михаиловића.
Организатор овог догађаја је Патриотско и еколошко друштво „Наша Дрина“.
Академик Матија Бећковић рекао је, обраћајући се присутнима, да је данас на мјесту гдје је некада била Михаиловићева породична кућа дигнут безгробни споменик команданту безгробне војске.
-Његове улице би се могле звати Церска и Солунска, Кајмакчаланска и Равногорска, и многе друге. У свакој би било места за споменик. Тај споменик не треба њему, него нама да служи миру и помирењу, додао је Бећковић.
Бећковић је рекао да међу српским новомученицима ђенерал Михаиловић нема премца, нагласивши да се он никада никога није одрекао, а да су се њега одрекли сви.
-И када је спасавао америчке пилоте и тада је понављао само једно `никада ни по коју цену под мојом командом није било сарадње са окупатором, истакао је Бећковић.
Он је рекао да је у току ревизија историје, вјере и културе, а да без помирења нема ни наде, ни спасења, ни мира за Србе.
Лидер Патриотског и еколошког друштва „Наша Дрина“ Игор Брауновић рекао је да је Београд вечерас показао да смије и да се никога не боји.
-Показао је и да ће нам ово вратити и оно мало вере што нам је, као народу, остало. Будимо јединстени. Сви смо под истим барјаком, окупљена браћа из свих српских земаља. Дража се вратио кући, живела Србија, нагласио је Брауновић.
На почетку церемоније служен је парастос ђенералу Михаиловићу.
Отварању музеја и откривању споменика, између осталих, присуствовали су представници општина Угљевик у Гацко, представници Удружења ветерана „Гарда Пантери“ и многи други.
Споменик ђенералу „Небоземна заклетва“ рад је вајара Драгана Раденовића, члана Руске академије ликовних умјетности који је и аутор споменика Слободану Милошевићу у Москви.
Од експоната у музеју, који су стигли из приватних колекција, могу се видјети перорез са додацима за отварање конзерви, маказицама у кожној футроли, затим виљушка у облику перореза, те џепни перорез.
Ту је и кожна футрола за оловке „фабер“ и „ватерман“ са посветом „Чича, Серб нешнел федерејшн Питсбург /Serb National Federation Pitsburgh/, ПА, 26. август 1944“, са сломљеним врхом држача и наливпера „пеликан“ и „паркер“.
У поставци су и предмети које је Михаиловић користио током Другог свјетског рата, као и они нађени у моменту хапшења.
У спомен-соби постављена је и пластифицирана географска карта Србије, метална муштикла без ћилибара, фото-апарат „зајс икон боб 510“ у кожној футроли са два окидача за снимање, три бусоле, ручни сат „хелвеција“, двије картонске футроле за наочаре, те четири пара наочара са металним оквирима, од којих су једне са сломљеним стаклом.
