Пише: Иван Милошевић

Баук тајног уговора и то оног православног и државног лебди над Црном Гором. Из свих црних и осталих рупа бившег режима искочили су на видјело дана разни богоборци, атеисти, присталице разних НВО и осталих секти, масони, темплари и витезови Миловог стола и у један глас гракћу – уговор на Сунце, уговор на мету, па да га рашчивијамо, да видимо који је то његов члан и подчлан, да му додамо амандман, да му одузмемо анекс и подтекст и да га читамо као обавезно штиво, да га објавимо у новинама и да га онда издеветамо са сваке стране, па да послије тога не личи на себе и да га онда таквога ослобођеног од свега православнога на свенародном збору усвојимо акламацијом и да га онда таквога антиправославнога поднесемо под нос Цркви, владикама и вјерницима и да га они прхвате, па и да неће, јер тек такав очишћен од сваког помена цркве и православне душе он приличи овој обездушеној и богоборачкој Црној Гори! Удружили се разни бивши предсједници и чланови централних комитета и комунистичких комисија, који су пљуцкали у страну ради урока када прођу поред попа и заједнички траже да уреде односе са црквом православном и српском како они хоће, да јој узму крст и умјесто њега на олтар попере петокраку, да јој промјене молитву и умјесто “Оче наш” убаце “Мило наш”, да јој умјесто крштења уведу књигу заслужних пионира и носача штафета, да јој умјесто опела одреде тактове оркестра за свадбе и сахране и умјесто тамјана одреде нове свете зачине и сосеве!

Цјелокупан комунистички идеолошки домаћи бјелосвет кликће и тражи уговор и то онај православни и државни на Сунце, да га осмотре изнутра и споља и да му узму суштину и на њу посаде своју идеолошку празнину и да умјесто свеца и тропара одреде своје комунистичке борце и пјесмице. И не раде они ништа необично, навикли су већ 30 година да се ујутру буде са молитвом “Мило наш, који јеси гдје јеси, у предсједничкој и надпредсједничкој фотељи, помилуј нас, твоје грешнике и војнике, једним станом и кредитом, мобилним и личним возачем и не уведи нас познању права и закона, него нас даруј земаљским даровима”! Сада само желе и то данас када више нијесу на власти да то буде општенародна молитва, да то буде општенародни канон и да старо и младо од малих ногу, па до гроба свако јутро метанише пред молитвом “Мило наш”.

И нијесу све ово они тражили када се склапао онај католичко-исламски и државни уговор. Не, тада они нијесу од раног јутра грактали и клели и оплели по фратрима и хоџама, не, то тада њих није занимало и нијесу тражили да се ти уговори из подрума Ватикана и Истамбула, обнародују, јер су знали да је све у реду, да о свима њима брине њихов отац нације, језика и цркве. Тада нијесу скакали на ноге од раног јутра, па до поноћи, нијесу прали уста разним амандманима и анексима, не, све је тада било потаман, све је било како њихов Мило каже. Вјеровали су му на ријеч, клели се у његову правицу и здравицу и млатили неке друге приче. Међутим, данас када је католичко-исламски и државни уговор одавно потписан, траже све оно што раније нијесу тражили!

Баук уговора, тајног и српског, православног и државног, кружи над домовима бившег режима, буди уснуле комитетлије, пионире и скојевце, скида њихове капе “титовке” и открива њихове комунистичке и богоборачке потиљке и не да им да људски заспу и ујутру очитају “Мило наш”. Дрма тај баук њихове станове, аутомобиле, кредите, импулсе и остале земаљске уживанције, доводи их у питање, као и њихове цркве, односно културне споменике и туристичке атракције и машине за скупљања пара бјелосвјетских и космичких. Све је код њих угрожено тим српским, православним и државним уговором. Смета им и када се помене и може да се склапа уговор и са сектама и групама Харија Потера и разних џедаја, они на то имају право, али да се склопи уговор државе са црквом православном, Христовом и српском у коју вјерује више од 95 одсто православнога становништа и иде и дарује њене храмове, је скандал и то не може ни под разно. Бјелосвјетски богоборачки бјелосвијет предвођен својим архетипом Радованом Радоњићем и његовом дефиницијом да вјерник уколико је вјерник може бити само затуцани, необразовани и знојави, безуби Србин који не зна ни да пише, а да мисли није свикао од настанка свијета, лелече ових дана над Црном Гором и хоће да се пита о ономе што га никада у животу до дана данашњег није интересовало нити је о томе водио бригу. Ипак, данас са “Милонашем” тражи оно што никада није тражио. Као да се изгубио у простору и времену, океану и васиони, али зна да над свиме тиме влада њихов Мило и у том врховном сазнању траже утјеху и спас од уговора српског, православног и државног. Сретно јутро, вече и Васкрс, пионири, допионири и комунистички приправници, прошло је ваше вријеме, а уколико вам то неко није рекао, кажем вам ја, раб Божји и српски, недостојан тајни уговора српског, православног и државног! Уколико већ неће неко други!