Скупштински Одбор за економију, финансије и буџет подржао је Предлог закона о одлагању плаћања кредитних обавеза корисника кредита, који су поднијели посланици СДП-а Рашко Коњевић и Драгиња Вуксановић Станковић. Закон су подржали Социјалистичка народна партија, Демократски фронт и Покрет за промјене, док су УРА и Демократе били уздржани. Демократска партија социјалиста и Социјалдемократе нису присуствовали одбору. Законом је предвиђено одлагање плаћања кредитних обавеза на пола године и да се у том периоду не обрачунава камата. Лани је мораторијум био на три мјесеца и обрачунавала се камата, због које је корисницима увећан мјесечни ануитет за кредит.

То што се јуче десило на Одбору за економију није било очекивано за Удружење банака Црне Горе, казао је за “Дан” генерални секретар тог удружења Братислав Пејаковић, који је додао да се спрема „карамбол у банкарском сектору ако Скупштина усвоји предлог закона и он ступи на снагу“-

–Овакав предлог директно продире у законитост пословања самих банака, јер банке строго поштују међународне стандарде у пословању. Страни инвеститори су уложили новац у капитал банака рачунајући на предвидљив привредни и финансијски систем, законску регулативу и одједном сада политичком вољом, мимо става струке, намећу се одређена рјешења, рекао је Пејаковић.

Додаје да све то није добро.

–Дугорочно, такав потез не може бити добар ни по систем ни по банке, а ни клијенте банака. Свака мјера која се доноси мора проћи провјеру могућности банака. Не треба да се сагледава банка кроз најјачу, већ најслабију банку, односно ону која има најмањи капацитет, да видите како ће се она понашати и како ће то утицати на њу. Нису све банке на исти начин оптерећене и нису свуда клијенти са истим захтјевима. Нико од нас није очекивао да ће предлог закона да прође на Одбору за економију, а сада можемо очекивати, ако је прошло на одбору да видимо и у парламенту да ли ће тај предлог закона имати већину. По ономе што сам ја чуо, можемо очекивати оно што се није очекивало, казао је Пејаковић.

Додао је да су сви економски и финансијски параметри против такве одлуке.

“Ако 600 милиона, теоријски, траже одгоду (главница и камате које се наплаћују од клијената за шест мјесеци у банкарском систему), а за очекивати је да макар 90 одсто траже, ви толико пара немате поврата у банкарске канале. Уколико се тај новац не врати у банкарске канале, од којег новца ће се радити репласмани. Дакле, нови захтјеви за кредите неће моћи да се подрже. Имате клијенте који су у припреми да узму кредите, дакле неки од њих чекају посљедњи тренутак да виде каква ће сезона бити, а ако се банке затворе, јер ако се усвоји закон, неће бити повратка средстава у канале, ви морате да браните и ликвидност и солвентност банке”, казао је Пејаковић.

Све, истиче, долази под знак питања.

–Регулаторно, да вам нико шест мјесеци не плаћа главницу и камате на кредите, мора да се издвоји резервација која директно утиче на капитал банака, тако да се може очекивати несолвентност банкарског система у неком наредном периоду, рекао је Пејаковић.

Истакао је да несолвентност и неликвидност по сили закона доводи до мјера регулатора Централне банке.

–Дакле, може такав карамбол да се направи и да се догоде несагледиве посљедице. Политика се не води на кратак рок, мора дугорочно да се размишља које су штете од појединих одлука. Ако досад нисмо били јасни шта може да се догоди, не знам шта више може да се каже. У сваком случају, видјећемо шта вријеме доноси, казао је Пејаковић.