Драматично талибанско преузимање Авганистана и пораз тамошњег америчког двадесетогодишењег пројекта изградње нове нације, претворио се у његов слом са геополитичким посљедицама, сматрају аналитичари. Упозоравају да догађаји у Авганистану могу да буду лекција земљама Балкана гдје је такође присутан вишедеценијски амерички утицај и интерес.

Американци су дошли у Авганистан да праве мир, а створили су дестабилизацију и хаос. Зато Кинези упозоравају Тајван да схвате Авганистан као “лекцију” јер би и они могли да слично да прођу уколико их САД напусти. И у Авганистану су Американци имали своје институције и високе представнике па видимо како су прошли, каже аналитичар Драгомир Анђелковић.

– Та држава се урушила врло брзо након што су се они повукли. Направили су хаос, а наводно су дошли да праве мир. Исто то раде и код нас. Довели су своје високе представнике који, као што је то Инцко радио, изазивају сукобе накарадним одлукама. Као што се Авганистан урушио након повлачења окупатора, то ће се десити и са БиХ – упозорио је Анђелковић.

Предсједник Скупштине Србије Ивица Дачић каже да је Србија до сада углавном трпила посљедице свјетских криза, а Авганистан је једна од првих земаља која је признала Косово. Открио је да је Београд био посредник у преговорима талибана и представника доскорашње власти, све док то нису преузеле велике силе.

– Док сам био министар спољних послова, у Београду смо организовали мировне преговоре између власти Авганистана и талибана, три пута су долазили, ја сам био домаћин. Овдје су били представници Савета за мир и Талибина и фракција, а предјседник се уључивао видео линком – рекао је Дачић.

Дачић је додао да су велике силе, када су то видјеле рекле да ће то урадити у Дохи.

– Резултат смо видјели – истиче Дачић.

Посљедица дестабилизације у Авганистану, увођење шеријатских прописа и проглашење исламског емирата подразумијева напуштање земље најприје људи који су били лојални бившим авганистанским властима, а затим муџахедина и осталог становништва. За прихват Авганистанаца међу првима су се јавили Косово и Албанија.

– За БиХ је претпоставка да их већ са Пакистанцима има око 12.000. Када се све те бројке узму у обзир, бојим се да она паралела из деведесетих година о вези између Авганистана и БиХ поново не буде успостављена управо захваљујући америчкој вољи и њиховим геополитичким интересима – нагласио је стручњак за тероризам Џевад Галијашевић.

Реално је очекивати помјерање становништа из Авганистана, а Босна и Херцеговина и Србија не могу да издрже такав масовни прилив становништва, нити имају могућности да га зауставе.

– Процес ће бити дуготројан, долазиће на стотине миграната. Србија нема капацитета, ни техничких, ни системских, ни прихватних да одговори на било које значајније повећање и останак миграната – каже Радођ Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражилаца азила.

Према подацима Центра за тражиоце азила у Србију свакодневно улази око 150 људи, а за првих шест мјесеци тај број је износио више од 27.000, међу њима су у највећем број Авганистанци. За очекивати је да тај број буде много већи.