Пише: Иван Милошевић
Постаје неподношљиво! Нека нездрава магла пада на Црну Гору, гуши је изнутра и уколико се овако настави неће у овом планинама остати камен на камену. Има да се све измести, преокрене и заокрене, сјури низ литицу и стушти у грађанске и квазимултукултуралне кланце!
Да се питају Бошњаци и Монтенегрини у Црној Гори српско уво не би смјело запјевати ни први стих прве строфе неке српске пјесме и прије него што би заустило да почне почетну строфу хитно би се створила “марица” и одвукла несрећног Србина у Спуж на новокомпоновано голоотачко ревидирање. Смета им Даница Црногорчевић са српским родом, а данас су се окомили на Марка Ковачевића због пјесме ” Од Главе Зете до града Спужа”. За Даницу се већ пише тужба за узнемиравање јавног реда и мира, а Ковачевић има да закачи неки озбиљнији затвор, јер пјева о булама и Турцима, а они су изгледа у ДПС-овској Црној Гори заштићени као бијели медвједи, постали су заштићено културно благо, миленијумска споменична вриједност, жила куцавица нове Црне Горе у коју се не смије дирати!
Један предсједник општине и још уз то Србин запјевао је “Од Главе Зете до града Спужа”, поменуо Турке и буле, спушке ливаде и српске џефердаре. И још приде поскочио када је чуо име Вула Ђалетића, који је и по признању дукљанских историчара, посјекао у 18 вијеку око 60 турских глава! А гдје их посјече, брате Вуле, гдје их нагрди, гдје то учини, брате, што ти то паде на памет, када си могао лијепо да се мало одметнеш у Србију и да тамо сјечеш српске устанике што се побунише против дахија. Да си то урадио и да ти је то пало на памет био би данас Вуле јунак са Белведера, постао би Црногорац из Гусиња и Плава без мане и страха и био би ти поигнут споменик насред Мартинића. А ти, несрећни Вуле, кренуо на Турке, гдје их нађе у тадашњој мултикултуралној и мултифонфесионалној Црној Гори, гдје их ископа, гдје их, брате, посјече! Требало је да им носиш цвијеће и испијаш са Турцима чајеве на Спушкој тврђави, играш префранс и вучеш харем за собом!
Данас би те мултукултурална и вишеконфесионална Црна Гора са скупа Бошњацима из Гусиња и Плава, који у Вулово вријеме нијесу ни постојали, славили као монтенегринског јунака без страха и мане и био би јунак не само Белведера, него и Туђемила, а можда и Галипоља и осталих бјелосвјетских стратишта. Гдје нас, Вуле, зави у црно, гдје нас уназади, гдје нас намучи, гдје нас запечати за вјеке вјекова да окајамо твоје гријехе и тих 60 турских глава. Боље да су биле српске, окупаторске, оне несојске што и када су се родиле биле су агресорски настројене према Црногорцима, боље рећи Монтенегринима. Што не посјече барем једну српску главу, било би данас лакше да ти име помињено и у пјесми опјевавамо! А не овако као данас не можемо ни да зуцнемо и кажемо да су Турци били окупатори, да су набијали Србе на колац и вадили нокте, рушили српске цркве и водили српску дјецу у јањичаре! А уколико и зуцнемо навале на нас ови веље Црногорци и кажу да су Турци били већи пријатељи Црногорцима и да су више вољели Црну Гору од пређашњих Црногораца и да нијесу Србе прогонили и са њима водили крваве бојеве, него су са Турцима играли ринге-тинге раја, клиса и бацање камена са рамена!
Гдје нас уназади, Вуле, гдје посјече те турске главе, гдје их нађе и што нас због тога снађе. Јави се, Вуле, разгрни ову српску маглу над Црном Гором, разведри над њом и прогласи ново доба и објави да у своје вријеме нијеси сјекао турске, него неке друге главе. Пројави несрећним, задртим и затуцаним, крезубим Србима, да нијеси био озбиљан када си ратовао са Турцима и да је све била само српска фатаморгана. Турци су заправо били пријатељи Црне Горе и прави Црногорци, док су они који су тада звали Црногорцима, односно Србима, били у заблуди и нијесу имали појма и да нијесу знали ни ко су ни шта су, него су од спушких ага и њихових була учили турска слова и славили турске побједе. Оних српских, црногорских, није ни било. Била је све то обична халуцинација и безвезна српска иницијација!
Е, Вуле, Вуле, гдје нас уназади и посјече 60 турских глава. Данас због тебе окајавамо твоје гријехе и исповиједамо се Бошњацима и Кенани и тражимо да нам опросте, али и да пресуде нашим заблудама! Е, Вуле, Вуле, ал нас нагрди!
