Пише. Иван Милошевић
Читам сарајевске медије, тамошњу “Ал Џазиру” и слушам медијске рафале по Србима. Да могу очи би им извадили, одсјекли три прста, забранили и слово “с”, цркве срушили, а ћирилицу разапели на конопац за веш и отпратили преко границе, не само ван БИХ, него ван Балкана, Европе, свијета… Толико мржње на једном мјесту и то оне о којој је говорио Иво Андрић расплинуло се ових дана из Сарајева, па тај град ставља у епицентар антисрпске хистерије!
За јутрошњи парастос Дражи у Бања Луци у Сарајеву траже драстичне казне, да се забране помени, посебно за оне који су се за Србе борили и за Србе дали главе. Разни плаћени и неплаћени сарајевски намјештеници и повјереници сикћу против Срба и иако су их скоро истјерали из свох вишеетничких средина, трагају и даље за којим српским уветом и спремају му карту у једном правцу! Босански муслимани, данашњи Бошњаци, који су већином током Другог свјетског рата били у усташким редовима, глумили хрватско цвијеће, данас не могу да опросте Дражи, њихови потомци иако су им преци били у нацистичким усташким редовима, називају Дражу и четнике нацистима, фашистима, кољачима без страха и мане. Данашњи муслимани из БИХ, односно Бошњаци, неће ни да чују за Мустафу Мулалића, Исмета Пуповца и осталих муслимана у редовима Дражиних четника, за њих они више не постоје, заједно са Дражом покопали су и њихове главе! Толико мржње само у неколико дана, ваљда изазвани подршком мешународне заједнице за злочин у Сребреници, нијесам скоро видио, а мржња траје и даље!
Откуда тим плаћеницима и намјештеницима из Сарајева и остале БИХ право да четнике и Дражу проглашавају фашистима, нацистима, кољачима? Откуда тим комунистичким изродима и дјеци петокраке из Кумровца, Дедиња и Голог Отока, право да Србима пострадалим од Њемаца, Италијана и муслиманског усташког башибозука, стављају на глави нацистичке симболе, свастике и кукасте крстове, које су носили њихови, а не српски, преци! Нијесу четници били фашисти, сарадници окупатора, злочинци, али ваљало би Сарајево да размисли ко је од њихових био у тим редовима!
И напали су из свих рафала и двије студенткиње које су на друштвеним мрежама показивале три прста и објављивали слике Младића и осталих српских официра. А још када им је због медијског прогома Србија дала уточиште и позвала их у Београд да наставе студије, из Сарајева и преко “Ал Џазире” назвале су их “биједницама”, а српску владу оптужили су за злочиначнку организацију која брани ратне злочинце!
Има Сарајево помоћнике и испоставе у Подгорици и Београду. И овдје и тамо дио јавности се солидарише са српским душманима и прихватају све што долази са Баш чаршије, ваљда да се додворе тамошњим господарима и приме дневнице и остале надокнаде!
Антисрпска хистерија се шири Балканом са епицентром у Сарајеву. Разлива се мржња Андрићевог типа преко мистичног и залуталог Балкана и узима му душу, а Србима намеће осјећај не само своје, него и туђе кривице. Докле ће то трајати нико не зна. Андрић је о томе писао прије ко зна колико деценија, али џабе, мржња и даље куља и једе своју и туђу дјецу!
