Пише: Андрија Мандић, предсједник Нове српске демократије
Када је ријеч је о Темељном уговору, онда се мора констатовати да је Кривокапић заиста обичан лажов. Жао ми је због тога. Има љепших и пристојних ријечи да се наслови онај који истину избјегава, али ово је наша права народска ријеч, јер истина воли да се каже простим ријечима, јер је и она сама проста.
Око Темељног уговора Кривокапић је све слагао, и живе и мртве, и свете и обичне, и савезнике и непријатеље, и народ и Цркву. Све их издао причајући једно, а чинећи друго. Једнима обећавао, а са другима правио договоре како да сопствено обећање изигра, да превари себе и оне најближе који су му вјеровали.
И сада када је ухваћен у лажи, он за сопствене неистине, обмане јавности и издају тражи кривца у другима, не бирајући ријечи да их, без трунке стида, оспори, оптужи, окриви, укључујући и сам врх наше свете Цркве. Када падаш, не видиш колико су други изнад, а колико ти ниско, па онда ти се учини да су и они морално посрнули и пали како би пред собом нојевски сакрио свој удес и људски пораз.
О свему говори Кривокапић, свима дијели лекције, за све има одговор, осим на једно најважније питање – зашто није потписао Темељни уговор када је, како каже, и он за њега? Дакле, постоји само једна истина, и ниједна друга. Кривокапић није хтио да потпише Темељни уговор и то не жели. За тај његов политички, духовни и морални пад не може нико други сносити последице.
Ништа од онога што је саопштио у свом запетљаном и патетичном изливу”искрености” од синоћ није тачно, зато што је једини разлог његовог доласка у Патријаршијски двор био потписивање Темељног уговора са Његовом Светошћу. То пише у саопштењу Патријаршије, и не само то.
У саопштењу се наглашава да је било потврђено у пријеподневним часовима од стране Кривокапића да долази како би са Његовом Светошћу потписао Темељни уговор. Кривокапић, као грогирани боксер, заборавља шта је рекао једнима, а шта другима, а код лажи треба имати добро памћење, па је тако заборавио и да је јуче у току дана управо владика Јоаникије саопштио да је од Кривокапића тражио да испуни обећање, и да потпише споразум.
Да, да… све то му је рекао уважени владика Јоаникије, из чега се може основано закључити да Кривокапић није човјек који држи до обећања и да му се не може вјеровати, а да је Андрија Мандић све супротно од оваквих карактерних особина Здравка Кривокапића.
Кривокапић је склон политичким играма против Цркве које нијесу добронамјерне, а Андрија Мандић није. Андрија Мандић је увијек послушао своју Цркву, чак и када је то било и на његову личну штету. Кривокапић је само добијао од Цркве, и први пут када је требало бар нешто мало да лично ризикује одмах је издао. Још приде глуми и прави се да све те захтјеве није чуо, да договоре није разумио. Понавља колико је одан свима у Патријаршији, свим владикама, посебно владици Јоаникију, не размишљајући колико су они разочарани његовом издајом, лажним обећањима и преваром да потпис треба одложити за неко друго вријеме.
Он не жели да одговори зашто чекати и не журити, осим ако вам није стало да Српску православну цркву држите у неравноправном и потчињеном положају.
Свима је јасно да Андрија Мандић и ДФ нису криви што уговор није потписан, него је за то крив Кривокапић, и зато желим да га у име великог и моћног ДФ-а позовем да затражи опрост од патријарха Порфирија и владике Јоаникија за срамоту коју нам је недавно приредио у Патријаршији и одмах потпише темељни споразум. А ако му, као што се већ чуло у јавности, Алекса Бечић и Дритан Абазовић бране да потпише уговор, нека то не крије, него јавно каже читавом народу.
