Ако предсједник државе буде истрајао на кидању сваке комуникације са парламентарном већином, то неће зауставити избор нове владе, поручио је један од лидера Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић.
Он је у интервјуу “Вијестима” рекао да су измјене Закона о предсједнику уставне и да је за усвајање тог закона постојао важан државни разлог на који је Скупштина имала не само право него и дужност.
-Дакле, урадили смо само оно што би урадио сваки парламент држава чланица ЕУ и Савјета Европе, казао је Мандић.
Коментаришући изјаву европског посланика Владимира Билчика да нема напретка ка ЕУ са “снагама блиским Москви”, Мандић је оцијенио да се ради о кампањи која се води већ дужи временски период од “неколицине међународних чиновника” који су годинама заједнички радили с Милом Ђукановићем.
–Зар није природно и политички коректно да неки од тих чудних гостију који посјећују нашу кућу ниједном нису изразили жељу за разговором са политичким представницима трећине грађана Црне Горе?, питао је Мандић.
Он није желио да износи детаље о будућој влади, поручујући да ће јавност ускоро бити обавијештена. Пошто је предсједник државе јасно рекао да неће позвати на консултације, да ли ће парламентарна већина аутоматски искористити могућност и предложити мандатара?
Потписивањем указа о проглашењу измјена и допуна Закона о предсједнику, од стране предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, створени су неопходни услови да се отпочне с примјеном тог закона. Закон враћа могућност консултација предсједника државе с парламентарним странкама и давање мандата ономе појединцу који има подршку већине да састави Владу. Такође, Закон има и један члан који омогућава да се та процедура именовања мандатара може завршити и ако предсједник поступи као и прошли пут и прекрши Устав тиме што ником неће повјерити мандат. Дакле, ми ћемо у потпуности поштовати ред потеза које предвиђа закон и позивамо предсједника Црне Горе да и он уради оно на шта га обавезују Устав и овај закон. Ако он буде истрајао на кидању сваке комуникације са парламентарном већином то неће зауставити примјену закона и избор нове владе.
Да ли остаје Миодраг Лекић кандидат за то мјесто, хоће ли и када бити додатних консултација унутар већине о кандидату?
Наравно. Мандатар Миодраг Лекић је рјешење до којег смо заједнички дошли у договору парламентарне већине. И као што је недавно изјавио сам Лекић, тај договор није баш почивао на поштовању свих правила демократије која бројеве и снагу сваког политичког субјекта поставља као кључни принцип подјеле власти. Демократски фронт коме је, по тим правилима, припадало не само мјесто премијера него и половина ресора у будућој влади је у доношењу одлуке да подржи Лекића за мандатара пошао од чињенице да нису сви политички субјекти, а наши партнери, спремни да прихвате демократске стандарде који важе у државама развијене демократије. У нашим приликама, када се први пут у историји Црне Горе смијенила власт на изборима, погрешно се резоновало да је боље да имате мању, а не већу подршку грађана и да је некима потпуно природно да траже и оно што им не припада. Рецимо, бивши премијер (Здравко) Кривокапић је узео готово читаву Владу за себе, а такав недопустиви политички резон су снажно подржавале и неке међународне адресе које су организовале и водиле снажну кампању против важења демократских правила на овом простору, истих оних који се деценијама поштују и примјењују у њиховим државама. У жељи да и Црна Гора постане демократска држава ми смо свјесни да се мора проћи и кроз овакве фазе и да ћемо, вјерујем, сви заједно сазријевати, брже учити и освајати демократске стандарде. За почетак би било важно да наш политички живот ослободимо штетних и недозвољених утицаја који долазе с различитих адреса.
Да ли сте у ДФ-у свјесни одговорности коју носи примјена закона којег оспорава Савјет Европе, чија смо чланица, а због обавезе усклађивања домаћег законодавства са тековинама ЕУ?
Шта смо то ми лоше урадили да би било ко нама држао лекцију? Рјешавајући проблем који је настао због неуставног понашања предсједника Црне Горе Скупштина је изгласала закон којим је регулисала ту област. За усвајање тог закона постојао је важан државни разлог на који је Скупштина имала не само право него и дужност. Дакле, урадили смо само оно што би урадио сваки парламент држава чланица ЕУ и Савјета Европе. Претпоставили смо да се са нашим поступком неће сложити онај појединац који је желио да извуче политичку корист из непоштовања Устава, али су нас изненадили ставови појединих међународних чиновника. Они су исказали солидарност са Ђукановићевим непоштовањем Устава и тако отворили крупно питање – да ли за Црну Гору важе иста правила као и за друге европске демократске државе? Нажалост, до сада је један број црногорских политичара исказивао комплексе мање вриједности и потпуну покорност према наредбодавном тону неки страних чиновника. Процес усправљања и враћања достојанства у контактима с представницима различитих међународних структура је процес који на почетку прави проблеме не само за оне који су прихватали логику служења, него и оних других који су се уживјели у улогу наредбодавца. То није у реду, понижавајуће је и недостојно и мора да се промијенити. Ми очекујемо да ће нова Влада градити релације међусобног поштовања, уважавања и равноправног односа са нашим међународним партнерима.
Да ли ће Влада формирана на оспораваном закону имати легитимитет и да ли да се може десити да је не призна дио међународних партнера?
Закон који је изгласан у Скупштини и кога је указом прогласио предсједник Црне Горе је у потпуности легитиман. Тај закон је усклађен с Уставом Црне Горе и представља детаљнију разраду члана Устава о давању мандата за избор нове владе, а кога раније није желио да поштује предсједник Црне Горе. Држава располаже органима који су задужени за спровођење закона тако да свака врста кршења од било ког појединца повлачи и одговорност. Што се тиче односа међународних партнера не мислим да ће неко прекидати односе с нама, а о тој међународној позицији ће нам више рећи нова влада када буде изабрана. Не би ме изненадило да у будућим оцјенам та нова влада буде више хваљена од свих оних које су раније састављали баш ти међународни фактори.
Шеф делегације Европског парламента за Црну Гору изразио је бојазан да нема напретка ка ЕУ са “снагама блиским Москви”, алудирајући очито на ДФ. Чиме ћете га демантовати?
Та врста кампање се води већ један дужи временски период од стране не само те особе, него и неколицине међународних чиновника који су годинама заједнички радили с Милом Ђукановићем. Зар није природно и политички коректно да неки од тих чудних гостију који посјећују нашу кућу ниједном нису изразили жељу за разговором са политичким представницима трећине грађана Црне Горе. Зашто они не желе да чују од нас ко смо, зашта се залажемо, зашто нас људи упорно гласају, како ми видимо будућност земље, региона и укупне перспективе Црне Горе. Очекујем да ће се такав интерес појавити и да ће у времену које је пред нама доћи до таквих разговора који би могли да наше позиције учини много јаснијим и онима који нису добро изанализирали нашу политику, а тако би помогли и нама да одагнамо властите сумње да иза њихових напада на нас не стоје политички разлози него неки конкретни појединачни интереси.
Да ли ДФ остаје при споразуму који је потписала тридесетоавгустовска већина јесенас, а у коме се наводи да партије неће доводити у питање спољнополитичке обавезе и приоритете државе?
Наравно, ми смо озбиљни људи и нисмо потписали споразум да би варали било кога. Компромисом смо дошли до политичког споразума парламентарне већине, са стрпљењем и толеранцијом смо сви добили нешто своје поштујући једни друге. У коначном, нико није тражио да све буде по његовом. Тако смо једино могли ојачати систем који ће да штити све у Црној Гори, а то онда доноси правну и политичку снагу парламентарној већини која ће ускоро изабрати нову Владу чији је посао да рјешава крупне проблеме.
Кад се може очекивати почетак или наставак преговора о формирању нове владе, да ли постоји начелни концепт како би она требало да изгледа, колико би требало да име ресора, како би они били распоређени партијама…?
Представници парламентарне већине су у сталној комуникацији, и тај наш заједнички рад је провјерен кроз више заједничких гласања у Скупштини, као и у брзим договорима приликом формирања власти у срединама гдје су одржани локални избори. О свим детаљима за која сте поставили питања вјерујем да ћемо вас ускоро заједнички обавијестити. Такве информације треба да саопшти тим који је у име парламентарних странака побједница избора постигао договор и потписао конкретан политички споразум. Као неко ко је био медијатор тих наших заједничких састанака желим још једном да им се свима захвалим и поновим да смо заједнички урадили сјајан посао.
Које позиције ДФ очекује у извршној власти, да ли је безбједносни сектор дио ваших захтјева?
Као што сам рекао, веома ћемо вас брзо обавијестити о свему, а не само о једном сегменту будуће владе.
Мислите ли да ће ГП УРА затезати јер им одговара контрола над Владом, зашто би дијелили моћ са вама или Демократама?
Нисам баш сигуран да је у постојећем кабинету, који је изгубио подршку оних који су изабрали ту Владу, више концентрисана нека велика моћ. Свака влада која нема иза себе подршку парламентарне већине није снажна влада, што смо имали прилике и раније да видимо. Данашњи чиниоци Владе у техничком мандату: УРА, ЦИВИС и СНП су и будући чиниоци нове владе која ће имати пуну подршку парламентарне већине – побједника избора из 2020. године, што ће њихов значај и утицај учинити легитимним и много већим од вршења функција у обореном кабинету.
Очекујете ли од садашњег премијера да потпише приступање Црне Горе Отвореном Балкану?
То је питање за садашњег премијера. Демократски фронт снажно подржава Отворени Балкан, јер све релевантне анализе говоре да је та асоцијација у интересу грађана Црне Горе и да од ње могу сви само да добију, а да нико ништа не може да изгуби.
Да ли ће ДФ дозволити да се окончају избори у Шавнику, да ли инсистирањем на спречавању гласања “изборних туриста” свјесно гурате поједине ваше функционере и присталице у кривичну одговорност?
Ми никога нигдје не гурамо и мислите ли да би неко са стране могао те паметне и честите људе да присили или наговори да раде нешто у шта не вјерују и што не желе. Наши људи у Шавнику воде велику борбу за поштовање закона, бранећи правду и истину. Они не пристају да им њихову општину отму изборни туристи и да се уз помоћ новца и силе украде већинска воља Шавничана. Више пута смо прозивали надлежне државне институције, разговарали с важним доносиоцима одлука из Владе да утврде истину и спријече изборни туризам и недозвољене радње ДПС-а у овој општини. Ова битка за Шавник је истовремено и битка за поштене изборе у Црној Гори, а све што раде ти честити људи како би одржали поштене изборе има нашу пуну подршку и солидарност.
Нико није позвао ДПС да не спречава транзицију власти у Подгорици
Шта мислите да је рјешење за тренутну ситуацију у Подгорици када је у питању проглашење резултата избора?
Ево добре прилике да се запитамо како нико од оних међународних чиновника, функционера амбасада и бриселских портпарола не позва ДПС да не спречава побједнике локалних избора у Подгорици да преузму власт. Тако брутално кршење изборне воље и закона је незабиљежено у Црној Гори. Не сумњам да наши политичари и правници имају одговор на ово насиље и безобразлук доскорашње власти у Подгорици и да се оно може наћи у троуглу изборне комисије, Владе и Скупштине.
(Вијести)
