Пише: Иван Милошевић

Џудит Рајнке је рекла шта мисли, што би се могло превести сљедећим ријечима: Црна Гора је НАТО колонија и у њеној власти нема мјеста за Србе, барем не за оне који не дијеле тренутне америчке вриједности, а то данас подразумијева рат са Украјином и беспоговорно извршавање наредби Вашингтона! У једној емисији одмах након избора 11. јуна рекао сам да ће један од главних задатака амбасада, али и дијела домаће политичке елите, бити уклањање представника коалиције “Заједно из будућност ЦГ” из нове власти! Жао ми је пто сам био у праву. И не сумњам да ће домаћи извођачи америчке колонијалне политике извршити свој задатак и ускоро рапортирати Вашингтону да Срба у влади нема, барем не оних који нијесу спремни да без поговора раде што им се каже, па и да је то против Срба!

Једноставније речено, могу Андрија Мандић и Милан Кнежевић сјутра да обуку униформе НАТО-а и забораве да причају српски и прогласе енглески матерњим језиком, али у очима Џудит и њених савезника, они ће бити Мали Руси, српски екстремисти и тајни или јавни савезници њиховог тренутног непријатеља – Русије! И такав став неће се ускоро мијењати, па у складу са њиме Срби би требало да размисле шта да раде у Црној Гори. 

Да сам на челу коалиције “Заједно за будућност ЦГ” отказао бих све договоре или преговоре око нове власти и посветио се овдашњим Србима. Посебно њиховим бројним националним организацијама, интелектуалцима и обичним људима. Покушао бих да их све окупим на једном сабору и закажем са свима њима искрен дуел и да у задатом времену кажу сви шта мисле један о другом и о судбини Срба у Црној Гори! Није тајна да међу Србима у Црној Гори има доста нерашчишћених рачуна, сујете, злобе, зависти и примитивне освете! Окупио бих све у једном хотелу, предлажем хотел “Беране”, затворио сабор за јавност и позвао све да кажу шта имају о свима! Ваљда би то могло да се заврши за два-три дана, а након што се закопају ратне и остале сјекире, сви становници хотелских апартмана имали би обавезу да саопште своја рјешења српског питања у Црној Гори. Након тога би све то ставили у јединствени српски програм Срба Црне Горе, овјерили га потписима и предали властима у Црној Гори, али и странцима, на разматрање  и реализовање. Срба у Црној Гори има најмање 30 одсто и чак Вашингтон мора да то уважи и чује шта Срби мисле и траже. Уколико неће, нема мјеста за панику, са тим захтјевима преко медија има да таласамо сваки дан и кад-тад мораће да се о томе поведе рачуна! 

Шта би тај програм подразумијевао? О томе сам више пута писао, али џабе! На првом мјесту он би савјетовао Србима, од гласача, па до академика, да се окупе око једне националне странке. Та странка постоји и зове се Нова српска демократија! Наравно и садашње руководство Нове гребало би да размисли како даље да води политику и да промијени политички имиџ! Умјесто да се увијек нешто бране и правдају пред другима, требало би да нападају све остале и то јасним националним програмом и да о томе причају такорећи сваки дан! Организују трибине, саопштавају нове чињенице о прошлости, на основу тога стварају нова или обнављају стара пријатељства и томе слично!

Таква српска странка са јаким лидером у чијем џепу се налази комплетан српски национални програм борила би се да српски захтјеви постану дио домаћег законодавног и правног система. То значи да Срби постану конститутиван народ у Црној Гори, што они одвајкада јесу, али им је ДПС то одузео, да је српски језик службени језик и да образовни систем треба ослободити од наслага комунизма и улогу Срба у стварању Црне Горе приказати каква је била, а не као данас да млади уче како Црна Гора од Срба у својој историји није имала већих непријатеља! Наравно, улога Митрополије црногорске приморске и СПЦ увијек се мора истицати као најбитнији сегмент свеукупне српске политике, али и духовног и свакодневног живота!

Имало би ту још доста тога да се уради, али први корак је у дворишту коалиције “Заједно за будућност ЦГ”, а прије свега Нове српске демократије. Умјесто залудних преговора и политичких надмудривања о уласку у за Србе херметички затворене кабинете и остале државне службе, Нова би требало да што прије организује поменути сабор и да руку, умјесто што пружа доказаним српским душманима у Црној Гори, пружи подијељеним Србима и братски их позове да опросте једни другима, да се уједине и сложно стану иза једне странке, једног лидера и једног националног програма! 

Сигуран сам да би тада на Србе, чак и Вашингтон и њихови домаћи извођачи радова, другачије гледали и да би за неко вријеме и сами позвали представнике Срба да учествују у креирању републичке политике! У супротном све ће бити по старом. Губићемо енергију на залудне договоре и компромисе на своју штету, а ни то неће помоћи да постанемо дио власти! 

ПС. Наравно, немам механизме, осим овог портала, да утичем на било кога, али сматрам да ми је дужност као Србину да кажем шта мислим о свијету и политици која на мој народ гледа као на неке домороце. И да напишем како да то промијенимо! Уколико можемо, а надам се да можемо!