Пише: Александр Дугин
Ционизам је државна идеологија Израела. Зашто Јевреји верују да су изабрани народ? Какав је значај јеврејске дијаспоре као јеврејске традиције? Зашто је ционизам, с једне стране, наставак јудаизма, а с друге, његово побијање?
Као и свака религија, јудаизам има много димензија. Говорити о томе поједностављено, било у похвали или у осуди, примитивно је. Јудаизам је везан за веровање да су Јевреји изабрани народ (пре свега у верском смислу). Њихов циљ је да сачекају Месију, који ће бити краљ Израела. Дакле, њихова религија је повезана са ишчекивањем Месије.
Према јудаизму, почетком првог миленијума Јевреји су отишли у дијаспору. Други храм је срушен, што је означило почетак две хиљаде година историје њиховог расејања. Ово доба је део јеврејске традиције. Сврха је да се искупе за Израелове грехе нагомилане током претходних историјских периода. Ако је ово помирење истинско и покајање дубоко, онда ће се, према јеврејској традицији, појавити Месија, означавајући благослов изабраног народа. У овом случају, уследиће повратак Јевреја у Израел, успостављање независне државности и стварање Трећег храма.
Ово је структура јеврејске културе ишчекивања. Најдоследнији представници овог приступа су фундаменталисти из покрета Нетуреи Карта. Кажу да је јеврејски Бог заповедио да се издрже муке изгнанства, па се мора чекати крај и искупити грехе. А када дође Месија, човек се може вратити у Обећану земљу.
…
Како се догодило да је држава већ успостављена и да су прекршене забране? Да бисмо разумели зашто је савремени Израел у потпуној супротности са јеврејском религијом, потребно је да се вратимо у седамнаести век, у еру псеудо-Месије Шабтај Цвија, весника ционизма. Тврдио је да је Месија, и стога су Јевреји могли да се врате у Израел. Судбина Шабтај Цвија је тужна. Када је стигао код османског султана са претензијама на Палестину, добио је избор: или да му буде одрубљена глава или да пређе на ислам.Онда се догодило нешто чудно: Шабтај Цви је прешао на ислам. У то време, ово је било велико разочарење за јеврејске заједнице.
Међутим, појавили су се следбеници Шабтаи Цвија (Сабатеанизам) – посебно су се његова учења проширила међу Ашкеназима и источноевропским Јеврејима. Паралелно се развијао и хасидски покрет, који није имао есхатолошку или месијанску оријентацију, већ је ширио кабалистичка учења међу обичним људима.
У неким сабатанским сектама (нарочито међу франкистима у Пољској) појавила се теологија: наводно је Шабтај Цви био прави Месија и намерно је прешао на ислам; тако је починио „свету издају“ (издао је јудаизам да би убрзао долазак Месије). По таквој логици се лако може прећи у друге религије. Џејкоб Франк је, на пример, прво прешао на ислам, а затим на католичанство, тврдећи да Јевреји једу хришћанску децу. Он је потпуно прекршио све облике талмудизма и издао своју веру – али Франкова тајна доктрина је сугерисала да се после седамнаестог века променио сам појам Месије. Сада су и сами Јевреји постали Месија – нема потребе да га чекате, па чак и ако издате своју религију, ви сте свети – ви сте Бог.
Тако је створено интелектуално окружење за ционизам. Ционизам је јеврејски сатанизам, сатанизам унутар јудаизма, који обара све његове темеље. Ако се у јудаизму мора чекати долазак Месије, онда је у ционизму Јеврејин већ Бог. После тога следи кршење талмудских заповести.
Ово доводи до специфичних односа између ционизма и јудаизма. С једне стране, ционизам је наставак јудаизма; с друге, то је његово побијање. Ционисти кажу да више нема за шта да се покају; довољно су пропатили, а они су Бог.
Ово објашњава посебност модерне ционистичке државе, која се не ослања само на Израел већ и на секуларне Јевреје, јеврејске либерале, јеврејске комунисте, јеврејске капиталисте, јеврејске хришћане, јеврејске муслимане, јеврејске хиндуисте, итд, који сви представљају мрежу Франкизам – свако од њих може комотно да изврши свету издају, изгради државу, потврди глобалну доминацију и успостави забрану критиковања ционизма (у неким америчким државама критиковање државе Израел је изједначено са антисемитизмом).
Једини корак који им је преостао је да минирају џамију Ал-Акса и започну изградњу Трећег храма. Иначе, Кнесет је већ издвојио средства за истраживање Брда храма – све иде у том правцу.
Како се може угушити сукоб са тако дубоким метафизичким коренима кроз апел УН, уз фразе попут „хајде да се помиримо“ или „хајде да поштујемо људска права“? У палестинском сукобу, они су дуго занемаривали сва људска права. Штавише, од њих чујемо све апсурдније изјаве – на пример, оптужују за антисемитизам људе који заправо бране семитске Палестинце.
Ако закорачимо даље од хипнозе, магле бесмислица и постмодернистичке дефрагментације свести, видећемо веома интригантну и застрашујућу слику онога што се дешава на Блиском истоку.
