Пензионисани професор Универзитета у Приштини Хајрулах Колићи упутио је јавни позив и молбу премијеру Дритану Абазовићу да уклони цркву са Румије назвавши је црквом раздора, а ту, како је навео, “егзотичну планину ослободи од српског скрнављења”. Његово обраћање премијеру пренио је лист на албанском језику “Коха јаворе”, а пренијели су је и други медији на албанском језику.

– Много се говорило, расправљало и писало о овој српској цркви на врху Румије, која је дубоко цезаро-папска и хегемонистичка. Ви знате њену „историју“ (вјероватно боље од мене), али да истакнем да не постоји документ који би доказао да је у Румији раније постојала црква. Света Румија не трпи ни Српску ни Црногорску православну цркву, ни католичку ни протестантску цркву, ни џамије, текије и друге богомоље. Зато вас молим, господине премијеру Абазовић, уклоните од нас ову „црквицу раздора“, ослободите ову симболичну и егзотичну планину од српског скрнављења.

Научници и вјековна традиција доказују да је то било паганско мјесто ходочашћа. Као што можда знате, оснивач Српске православне цркве (Света Тројица) на врху Румије био је покојни митрополит српски Амфилохије Радовић. У договору са тадашњим српско-црногорским државним властима, та црква се „спустила” са неба војним хеликоптером. Тако је Румија у слободним вјековима и од свих људи добре воље узурпирана и посрбљена на ђаволски и незаконит начин – пише Колићи.

Професор Колићи је, иначе, поријеклом са простора Краје (подручје на југозападној обали Скадарског језера до планине Румије обухвата више насеља, углавном настањенх Албанцима). Колићи наводи да је “ту неправду доказао суд, који је пресудио и наредио да се ова нелегална установа уклони и Румија ослободи”.

– Али, зачудо, црногорски органи реда уопште нису реаговали. Црква још увијек стоји (сада ојачана) да свједочи да је „ово српска земља“. Ово није само моја молитва и жеља, већ и многих других добронамјерних људи, Албанаца и неалбанаца (осим оних који циљају на Србију „од Беча до Цариграда“). Било би у Вашу част, господине премијеру, да предузмете такав корак, наравно само у погледу закона и људског достојанства – закључује Колићи.