Пише: Иван Милошевић

Још увијек се сјећам масовних протеста због Косова и Метохије у Подгорици крајем осамдесетих година прошлога вијека. Трг Ивана Милутиновића је био крцат људима који су тражили правду након пола вијека комунистичке неправде на Космету. Чак су и на Цетињу организовани скупови подршке напаћеном народу у тој јужној српској покрајини! Данас кажу да је све то било организовано и да су сви ти протести били најава вељесрпскога рата за уједињење Срба. Не знам, био сам тада млад, а са ове временске дистанце једино ми је јасно да је тадашња енергија, позитивна или негативна, враг ће га знати, на политичку сцену избацила Мила. И на њој је и даље! Невјероватно! 

Надао сам се, тада када сам био млад, да је смјена старог СК руководства заправо прекид комунистичке идеологије и њено сахрањивање на гробље пропалих идеја и злочиначких подухвата. Надао сам се тада да моји вршњаци у џемперима мисле својом главом, да су свјесни да разне самоуправне конференције, диференције и остале трице и кучине, треба избрисати из свакодневног живота да се више никада не понове! Надао сам се да ће вјетрови антикомунизма који су у то вријеме дували Источном Европом са власти, али и из свијести обичних и мање обичних људи, избрисати једном за свагда петокраку и да ћемо почети да живимо као нормални људи! 

Мило је тада био предводник тог новог таласа, те нове политичке репрезентације која је промијенила црвене дресове и обукла се у неке друге, наводно, много пријатније боје! Надао сам се прије 34 године да је са комунизмом у Црној Гори готово! Залуд, све је отишло бестрага и ето пуне 34 године батргамо се у блату комунизма и давимо у његовим г……! 

И ко је за то крив? Муса Кесеџија, Џемс Дин, Харије Селасије, Че ге Вара? Не, крив је Мило који 34 године јаше на челу Титове колоне и даље просипа бисере пред комунистичко робље и заводи их хуком Сутјеске, Неретве и смрзава смрзотинама Игманског марша и лијевих скретања! И та комунистичка АГОНИЈА која је прерасла политику и посталај још дубљи гријех него што је раније био и даље влада Црном Горим, шири се као ковид и још није измишљена АНТИАГОНИЈСКА вакцина! На папиру смо прије три деценије добили вишепартијски, тобож демократски политички систем, а сво то вријеме овом несрећном државом и њеним грађанима владала је једна странка и један човјек! Мило и ДПС!

Тапкали смо у мјесту, сами себе посипали пијеском и пепелом, тонули све дубље и дубље и враћали на тргове Броза и његове јатаке. Нигдје се у земљама бивше Југославије Броз није вратио из мртвих и наставио да влада својом бесмртношћу као у Црној Гори! У Хрватској га нико не помиње, у Љубљани и не признају да је код њих умро, у Србији муку муче како да му премјесте Кућу цвијећа, док у Босни још увијек ратују, барем политичким средствима, због његових теза о новим нацијама и комунистичким рацијама. Само у Црној Гори још увијек кличу његово име, хор КИЦ-а пјева надахнуто његове пјесме, а градоначелник Подгорице само што није поднио иницијативу да се Подгорици врати старо име – Титоград! Када може кип Броза на обали Мораче, зашто не би могли и да вратимо старо име града, старије је од нас и наше историје, тек смо прогледали када смо Тита видјели! 

И има ли тој комунистичкој АГОНИЈИ краја и шта смо то Богу згријешили да само код нас на Балкану тако дуго траје? Више ми је и досадило да о томе пишем, као да ће то нешто промијенити! 

Прошло је 34 године АГОНИЈЕ и она и даље траје! Да ли ће и након 2. априла све бити исто, али опет са ЊИМЕ на челу колоне? У Бога се надам да је било доста, да је крај једне епохе и једног радикалног лијевог комунистичког скретања чије смо жртве били тако дуго. Ваљда је правда спора, али ипак долази. Ваљда покуца и на наша врата 2. априла! Надам се, иако сам давно изгубио сваку наду!