Пише: Иван Милошевић
Као да је начелник Врховне команде, као да је главнокомандујући Главног штаба, као да је мировни преговарач без аргумената и политичар коме уочи пораза није преостало ништа друго него да позове народ у наставак политике, али другим средствима, Мило је у Тивту пред својим присталицама дрекнуо: Мобилизација! И то свакога ко дише и зна да нешто пише, мобилизација свакога ко има двије ноге и пет, шест чистих или олињалих сивих вијуга, мобилизација женског и мушког, а могу и остали, сви на ноге танане, сви као један, сви у строј и блиндирани број, да се Црна Гора одбрани од вељесрпства и империјалних намјера велике Русије!
Да не читаш и конташ, рекао би да сањаш! Док Европа и дио свијета који су у рату са Русијом на својим теритотијама не проглашавају мобилизацију (политичку и буквалну), Мило у својеврсном чардаку ни на небу ни на земљи, гдје се више не зна ко кога и због чега и до када, зове своје партијске присталице на мобилизацију! Иако је прије двије ноћи рекао да је срећан због промјене реторике предсједничких противкандидата, Мило је јуче сав пресрећан своју регорику подигнуо за десетак степени и позвао је присталице на мобилизацију! Ваљда је мислио на излазак на биралишта, али када је употријебио ријеч “мобилизација” мобилизирао је своје присталице не само за гласање, него и за нешто више или за вођење политике другим средствима!
И само што је Мило у Тивту дрекнуо – мобилизација, на Цетињу његове присталице су се одазвали на позив. Дочекали су Јакова Милатовића као да је представник окупаторске силе, као да је највећи црногорски крвник и издајник, као да је Јаков Цетињане завио у црно и ставио катанац на све што је некада радило у овом граду и чиме се Цетиње поносило! Као да је Јаков, а не Мило, од Цетиња направио град гдје се дјеца дочекују каменицама, а српска пјесма проглашава окупаторском химном! Боље су Италијани прошли 41-ве на Цетињу, него млађани Јаков јуче!
Тако је то када се зове на мобилизацију, посебно у Црној Гори, која је опстајала као војна крајина и гдје је оружје један од породичних тотема! Уколико су Црногорци или боље рећи Монтенегрини на нешто спремни посљедње двије године онда су спремни за мобилизацију и када прво слово те ријечи чују из уста свога команданта и начелника Врховног штаба, не треба им много да се дигну на ноге и дочекају свакога као ваља и како њима приличи. Несрећни Јаков се на Цетињу намјестио сам, иако га нико није звао, и осјетио како је то када Мило дрекне – мобилизација!
АГОНИЈА у Црној Гори развија се у правцу своје кулминације. Не прође дан, а да се АГОНИЈА ујутру уредно не умије, очешља и среди бркове и не крене у свој поход. Од Добракова, па до Дебелог бријега, на границама се скупља војска присталица вољеног вође захваћеног опасном фазом АГОНИЈЕ и бди над домаћим и страним издајницима, скривеним и тајним слугама окупатора, односно империјалног утицаја Београда и Русије и бране се од невидљивог непријатеља и џојстиком засипају виртуелног нападача интернет артиљеријом!
Нема више ковида, али АГОНИЈА је задњих десетак дана попримила његове облике и преноси се на масовним или мање масовним скуповима и узима под своје оне који су мање отпорни на мобилизационе поруке и телеграфисања! АГОНИЈА се шири из лабараторије ДПС-а и њеног лидера специјализованих за производњу издајника и страних агената. Разграната мрежа присталица АГОНИЈЕ и добровољних конзумената малигних порука свога вође припремају се за 19. март у сјенци мировних преговора осталих предсједничких кандидата које они тумаче као завјеру против Црне Горе и нас свих оваквих, никаквих и свакаквих! Уколико начелник Врховног штаба сљедећих дана на крилима АГОНИЈЕ подигне мобилизацију за још који степен, можда схватимо да је Јаков јуче на Цетињу и добро прошао!
