Пише: Иван Милошевић
Мило Ђукановић и Иван Брајовић ових дана ми личе на политички кајакашки двосјед који весла уназад! Њихове перспективе су толико наопако постављене да се њима чини да је назад напријед, а да је напријед назад, а из тог губитка орјентације они очигледно појма немају гдје се налазе и бесмислено плутају и лутају по пучини црногорских подјела, омраза и ината.
То се најбоље види по њиховим новогодишњим честиткама. Рекао би човјек да су лијепо срочене, напарфимиране, изоштрене и нашминкане, али када се прочитају није тешко закључити да се оне не односе на ово наше вријеме, већ да су оне списак жељи и честитки монолитног поменутог политичког кајакашког чуда.
-Показали смо нову способност, нови капацитет државе да се веома суптилно и веома пажљиво бави са тешким историјским наслеђем подјела и сукоба унутар Црне Горе, али и са једнако таквом одлучношћу да не дозволимо да Црна Гора буде таоц тих историјских подјела, те са способношћу да рјешавамо те проблеме у складу са најбољим европским стандардима и најбољом европском демократском праксом, рече Ђукановић у новогодишњој честититки и остаде жив и купи прву авионску карту за Мајами (“ИН4С”је објавио да празнике предсједник Црне Горе проводи на Флориди).
Није потребно ни посебно коментарисати ово што је рекао Ђукановић, јер ништа није онако како је он рекао, већ је супротно. Потпуни говор уназад и зачуђује то његово дугогодишње сљепило за све оно што се око њега догађа. Ђукановић смирио подјеле и то у складу са европским стандардима. Црна Гора и Европо отвори се, па да се барем смијемо, иако нам се плаче!
Брајовић је био нешто тобож опширнији и компликованији, али је стотпостотно избифлао један назадњачки говор, па се у свему томе тешко снаћи и све то некако повезати.
-Кључни проблем је у томе што су циљеви државе Црне Горе и СПЦ различити. Наш је циљ заштита државне имовине и културних добара – дакле трајна брига о културном насљеђу, гарантовање слободе вјероисповијести свима, као и утврђивање права и обавеза запослених свештених и других лица. Циљ СПЦ је заштита досадашњег стања, наставак политичког ангажмана уз потпуно одсуство контроле било чега што је у вези са њиховим дјеловањем, имовином и финансијама. Колико су јаки ти интереси, могло се видјети по томе на што су у њиховој одбрани били спремни посланици и црквени великодостојници из Митрополије црногорско-приморске и њихове централе из сусједне земље, рече Брајовић.
Замислите човјека који каже да је слобода вјероисповијести гарантована свима, а испред куће му протестувују лично и надлично један митрополит, на стотине свештеника, а да не набрајам колико вјерника. Брајовић то не види или неће да види и каже да су сви слободни, иако су сви толико неслободни да ти је од тога мука. За детаљнију нализу Брајовићевих будибогсанама умотворина стварно немам ваљан стомак, а нешто ми и ова тастатура скаче по столу, као и да се онa буни што ово уопште пишем и преносим државне и остале којештарије поменутог кајакашког двојца и првака свијета у вербалном веслању уназад!
