Пише: Иван Милошевић
Таман када мислиш да РТЦГ не може дубље да пада са својом вољеном партијом (ДПС) уредници и новинари тога медија ти покажу да се може бити дубљи и од дна дна. Те дубине у коју упадају новинари те куће и то након што је ДПС изгубио на изборима тешко је измјерити и мислим да нигдје у свијету нема метра који би то могао да измјери. Очигледно да пред РТЦГ стоји озбиљна обнова, односно изнова треба на том медију успоставити коректне новинарске регуле, али и коректне новинаре који знају и хоће да те регуле и поштују. А да ли тога тренутно има у РТЦГ довољно говоре двије емисије у претходна два дана.
Једну је урадила Тамара Никчевић са Милорадом Поповићем који је позвао на одбрану Црне Горе и који сматра да је потребно формирати и покрет који би одбранио Црну Гору од изражене воље грађана на изборима 30. августа. Јуче сам те ставове протумачио као организовање гериле. Добар дио заслуга за такве работе припада и Тамари Никчевић, уреднику емисије “Телескопија”, која једва да је дочекала те ријечи и од среће једва је завршила емисију. Претпостављам да се након емисије и учланила у поменуту герилу, барем у њену медијску чету.
Друга емисија је емитована синоћ. Душка Пејовић, мислим да се тако зове новинар, разговарала је са Дританом Абазовићем и током разговор поставила му је питање, односно саопштила констатацију да Српка православна црква у Црној Гори спроводи равногорско-четничку идеологију! Ову констатацију као да јој је написао одлазећи Душко Марковић који је уочи ибора нешто медитирао о тој теми. Не бих овога пута о томе шта је равногорска идеологија и да ли она упште постоји, јер ЈВуО на коју се односи тај придјев, била је легална војска једне легалне савезничке владе током Другог свјетског рата и уколико је имала неку идеологију то је била одбрана отаџбине, али данас стваљати цркву у тај контекст само је потврда постојеће тврде неокомунистичке манипулације са једном тако озбиљном црквеном организацијом као што је СПЦ. Поменута Пејовићка је показала на свом примјеру по којим критеријумима се добијао посао у РТЦГ-у! Њена оцјена не само да је скроз погрешна него је толико тендециозна и страначки обојена да би тешко прошла и најосновнији испит из новинарског кодекса. Поменути новинари нијесу усмаљени примјери ко све ради у РТЦГ и добро су познате заслуге и осталих њихових колега.
И шта са њима и са уређивачком политиком која је такве новинаре довела на такве позиције?
РТЦГ, као кућа која се финансира из државног буџета, мора се довести у ред и то у складу са распоредом политичке и остале моћи у Црној Гори. Наравно, то не значи да нови јавни сервис треба да постане антипод постојећом и да у савезу са новом влашћу вергла оде њеним успјесима и крије њене неуспјехе, него то значи да се екран те куће мора отворити за све теме које дијеле овај народ и друштво. Под њеним кровом морају се покренути расправе о економији, политици, историји ( па и о четницима), култури, националним и људским правима и о свему осталом што није како треба, а могло би да буде много боље. Под њеним кровом не би требало да има мјеста за новинаре којима је врхунац журналистичке каријере ода властима и клањање њеним вођама. Уколико РТЦГ треба да буде јавни сервис онда би у њему требало да раде новинари којима је здрав разум и сваодневни живот грађана саставни дио новинарског посла и њима не треба да буде страна ниједна тема која мучи грађане. Није новинар неки апстрактни мислилац из државног или партијског кабинета, него човјек који на свијет око себе гледа широм отворених очију и то преноси у својим текстовима.
Обнова РТЦГ је у суштини једноставна, јер треба само дозволити да стварни живот пређе у њене одаје, али је и компликован, јер се у тој кући деценијама гомилао ДПС кадар. Како направити баланс између те двије крајности није лак посао и вјероватно је тежи дио колача обнове РТЦГ-а у рукама оних који треба кроз сито да пропусте нагомилани ДПС кадар. Овај новинарски је лакше спровести, јер у Црној Гори и оваквој каква је има доста професионалаца којима није страна новинарска, али и лична етика. Таквих људи има и данас у РТЦГ-у и можда њима треба дати праву шансу. Ипак, то није могуће док нова власт не крене од врха РТЦГ-а, јер у овом случају у тој области има највише оних који су одавно заборавили шта је новинарство!
ПС. Мало прије прочитах реаговање РТЦГ гдје кажу да ће једно саопштење ДФ-а предати америчкој амбасади и осталим међународним организацијама како би их упозорили “на медијски линч и прогон политичких неистомишљеника, који је, поменутим саопштењем, већ кренуо”. Невјероватно! Уредништво доводи људе да причају о побуни против нове власти, цркву и побједничку коалицију називају слугама друге државе, а преносе и писма и клетве упућене Дритану Абазовићу, а сада се жале да неко хоће да их линчује. Нико неће да их линчује, али богами да смијени хоће, јер оно што су они радили претходних година и какве су филмове и текстове објављивали о Србима, тешко се може сврстати у новинарске и људске оквире. И сад се препали и глуме жртве и жале се странцима, а до јуче су све они који су упознавали стране амабасаде шта се ради у Црној Гори, називали издајницима? Буди Бог са нама!
