Пише: Иван Милошевић

Пошто ДПС поводом закона о слободи вјероисповијести тјера по своме и упркос свим препорукама и молбама значајних православних адреса и дијела црногорске политичке јавности пошто-пото жели да усвоји спорни документ, пред Србима у Црној Гори поставља се питање шта да раде? Митрополит Амфилохије је захтијевао од опозиционих странака да не учествују у расправи о спорном закону, ДФ је то послушао, додуше и братски замолио посланике владајуће коалиције да не дижу руке против православља у Црној Гори, али је сада доста неизвјесно какав метод борбе примјењивати? Рекло би се да је митрополит рекао своје, српски политичари своје (или барем већина њих), али је и ДПС рекао своје, што је највећи проблем.

Не бих да се постављам у улогу неког судије и процјењујем да ли се могло другачије, али Србима некако вријеме истиче и сати су као секунде. Да ли треба препустити посланицима владајуће коалиције да на миру усвоје овај закон и онда приону на његову реализацију и тек онда се супроставити његовој примјени? И то изгледа нека прихватљива опција, али са пуно тешкоћа, јер пред оваквим судовима и репресивним ДПС апаратом, Срби имају мало изгледа да спријече отимање храмова. Рекло би се да ће прије ДПС саградити још 10 затвора у Црној Гори како би тамо смјестио побуњене Србе, него што ће одустати од свога наума. Какво је сада стање ствари у томе би имали свесрдну подршку ЕУ и Америке!

Размрсивао ову причу са било којег краја, тешко је открити неку праву формулу како се у овом случају борити против овог система. Наравно, ту дилему сигурно нема црква, јер она је била и у много тежим околностима, па је преживљавала и преживеће и ово вријеме и посљедњег политичког диктатора и остати оно што јесте, али то питање мучи оне који у јавном животу данас представљају Србе, а то нијесу само политичари, него и остали који још нијесу заборавили да су Срби и да то треба да и даље свједоче. 

Чини ми се да је дошло вријеме да се Срби саберу у једну крстоносну и спасонону колону и једном већ ураде оно што је требало одавно. А то је да се у политичком погледу формира једна и само једна политичка српска странка, која би имала јасан национални и економски програм обнове и помоћи Србима у Црној Гори. То је и најлакше урадити, јер већ постоји Нова српска демократија са својом страначком мрежом, која би требала мањим српским странкама да понуди мјеста у својим редовима, односно главном и општинским одборима. Уз то би требало и формирати једну српску развојну банку или неки фонд, гдје би се налазила средства која би се користила за кредитирање и отварање нових, српских, радних мјеста, како би млади Срби имали чему да се надају и да не одлазе из Црне Горе и бољи живот траже у иностранству. Под хитно би требало у Подгорици формирати Културни центар, библиотеку, читаоницу, а медијски објединити српску медијску сцену и са њом руководити из једног центра. Пошто је медијска борба једна од најзнајачајнијих који би требало Срби у Црној Гори да воде одмах би требало формирати српско професионално новинарско удружење са јасним циљем, односно чувањем српског сјећања у овој несрећној држави. Предложио бих да се свуда у Црној Гори формирају посебне еснафске групе, попут друштава српских љекара, професора, научника, занатлија, сељака и осталих и да сви они буду обједињени у једном циљу – да упркос крајњем антисрпском режиму и свим њиховим тајним и јавним методама опстану у Црној Гори и да на сваком мјесту покажемо да нас има и да ће нас и даље бити! Ваљало би и бојковати плаћање свих државних дажбина, осим оних најнеопходнијих без којих се предложени организовани бунт не би могао спровести.

Мислим да побуна у класичном смислу (протести) не би дала резултате. Власт је наоружана до зуба, има подршку НАТО-а, Русија је далеко и има пречих послова од бриге за 130.000 Срба у Црној Гори и успјели би да угуше сваки вид таквог начина одбране вјерских права, па ма колико он био масован. Наша судбина је хтјели или не хтјели да то признамо у нашим рукама, али у томе је и српска снага у Црној Гори. Још када знамо да су са нама небеске силе и свеци, без сумње правда и истина, вриједи се ненасилно, али организовано, супроставити овој антисрпској и ултракомунистичкој али у Црној Гори.

Не кажем да не постоје и друге методе, али треба и њих ставити на сто и то што прије, јер поред ДПС-а и вријеме сурово ради све што може на штету Срба у Црној Гори.