Пише: Иван Милошевић

Када полиција почне сама себе да хвали, нешто ми постане мука. Полиција је по дефеницији репресивни апарат, па када репресија сама себи пјева хвале, човјека подиђу жмарци. Поводом њихове акције на Златици њени начелници похвалили су своје службенике и чак истакли “висок степен толеранције” приликом поменуте интервенције. Могу само да замислим шта раде када нијесу баш толерантно расположени,када устану на лијеву ногу или када им биоритам нешто није позитиван, када у вријеме толеранције бацају сузавац, надгледају људе који се не понашају насилно, итд… Наравно и они су изверглали ДПС мантру како неће дозволити дестабилизацију државе и угрожавање њене независности и остали ДПС вокабулар.

Неко са стране би рекао да се полиција на Златици обрачунала са неком терористичком јединицом или групом хулигана која је кренула да уништава имовину грађана, жари и пали по граду и нарушава јавни ред и мир. Међутим, полиција је дошла на Златицу да префарба тробојку на зиду и бацила је сузавац на младиће који су стали у одбрану српских боја. Овом самохвалом полиција као да жели да скрене причу у њене воде, односно као да су се они обрачунали са неким хулиганима и мафијом, па да се потпуно заборави зашто су они тамо уопште били. Односно, тамо су били због тробојке на зиду, а да у овој ДПС Црној Гори има демократије, полиција због тога тамо не би ни долазила, јер има важнија посла да ради, него да обезбјеђује групицу комуналних молера да прекрече неки зид. Уколико је нешто и на Златици било против закона, односно уколико није дозвољено фарбање зидова и цртање мурала, све је то у надлежности комуналаца. Они су могли да попишу оне који су фарбали гдје можда то не треба да се ради, против њих подигли прекршајне пријаве, ови се потом појавили код судије, платили казну, уколико је било нешто кажњиво у томе што су цртали заставу књажевине и краљевине Црне Горе, и све би се на томе завршило. Умјесто тога полиција је на Златицу извела људе под пуном опремом, са шлемовима и гас маскама и са командиром познатим под надимком “Три минута”, бацила сузавац, тјерала и хапсила ненаоружане младиће по златичким ливадама и кућама и још се хвали како је била толерантна. Хеј, момци из полиције, да је било среће ви се не бисте ни појављивали на Златици, а када сте се појавили нијесте баш нешто изгедали толерантно. Напротив видјело се да једва чекате да интервеништете, па куд пукло да пукло. И због тога барем нас поштедите ваше толеранције у ситуацијама када на неким мјестима и не требате да будете и не знам ко вас је звао да долазите, јер један зид офарбан у српске боје неће угрозити вашу стабилност и суверенитет!

Морам да признам да када се појаве онако обучени, орни да бију и само чекају наређење да почну да пендрече, и код мене се пробуди неки грађански инстинкт за одбраном. Када се онако опремљени стисну један уз другога и мени дође да викнем “Уа” и богами да се нешто не помјерам са мјеста када ми они кажу да се помакнем. Е, па нећу, скините те гас маске, шљемове, штитнике за руке, рамена и кољена, архивирајте пендреке у сошке, па да разговарамо равноправно и као људи. Овако нити се види ко је са друге стране, да ли жив човјек или неки робот, нити се виде његове очи и мимика, него је све нека велика тама и пријетећа репресија. Па, како онда човјек, па и да није у праву, не каже “Уа” и почне необично да се понаша. Ваша толеранција је толико нетолерантна да и оне толерантне натјера да буду нетолерантни!