Професор др Владимир Ђукић, хирург и директор Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић”, недавно је у Сан Франциску промовисан у члана Америчког хируршког колеџа. Реч је о асоцијацији која окупља најбоље хирурге из САД и других земљама у свету, а из нашег региона у друштву најпризнатијих нашло се свега десетак имена. У разговору за наш лист др Ђукић каже да улазак у ову групацију отвара врата многих асоцијација, омогућава приступање уредништву у међународним часописима, даје могућност за предлагање младих лекара за усавршавање и лакши пут ка добијању иностраних грантова, објављивање радова у најбољим стручним листовима који се вреднују и уједно дижу рејтинг Београдског универзитета.

– Дуг је пут да би неко постао члан ове асоцијације. Најпре чланови борда морају да предложе кандидата, па се гледају његови радови, цитираност у стручним часописима, број хируршких операција… Све се проверава. Сваки детаљ из биографије је битан, чак су ме питали и колико сам дуго био у војсци – каже др Ђукић.

Иако ово признање представља његов лични успех, наш саговорник каже да је ипак више поносан због доброг рада болнице на чијем је челу више од годину дана.

У КБЦ „Др Драгиша Мишовић” ове године је урађено око 4.000 најсложенијих операција, од тога 300 интервенција карцинома дебелог црева, 1.300 лапароскопских операција жучне кесе, око 300 захвата на слепом цреву, исто толико на штитастој жлезди, 50 на надбубрежној жлезди, а ту су и тешке интервенције због карцинома желуца, панкреаса, јетре, једњака...

– Затекао сам установу са људима који су били жељни да се покажу и да се докажу. Јер девет и по година наша установа је изостајала из дежурства хитне службе у граду. Имали смо једног патолога када сам дошао у ову болницу, сада ради њих четворо, а примили смо у радни однос и 34 лекара и више од 60 медицинских сестара. Референтни смо центар за мамографију, снимање на магнетној резонанци и операције тумора дојке. Отворена је и сала за катетеризације за срце, па сваког уторка дежурамо у програму „стент фор лајф”, то јест збрињавамо све пацијенте у граду који долазе са акутним инфарктом миокарда и постављамо им стентове. Урађено је за годину дана више од 2.200 процедура. То је импресивно. Имамо и одличну ендоскопију, код нас долазе на едукацију из других болница – истиче др Ђукић.

Најоптерећеније су им службе хирургије, интерне медицине и гинекологије. На урологији годинама није занављан кадар, па сада раде на ревитализацији ове гране медицине, а на виши ниво планирају да подигну и службу хематологије.

У току су радови на изградњи нове интензивне неге пулмологије, а радови треба да буду завршени у јануару. Рак-рана им је одељење неурологије.

– Пре 20 година НАТО пакт је бомбардовао део наше болнице. Од тада је наша служба неурологије спојена са делом одељења за психијатрију. Али то је неуслован објекат. Зато ми је жеља да подигнемо из темеља нову зграду неурологије. План је да уједно формирамо и зграду у којој би могли да живе млади лекари и сестре док су на специјализацији, као и гостујући доктори. Ту би могло да се изгради око 20 апартмана за њих. Прво ћемо направити пројекат, па ћемо га упутити на разматрање Канцеларији за јавна улагања – појашњава др Ђукић и додаје да желе и да повежу све своје установе топлом везом, да се не би пацијенти шетали преко улице. Процена је да им за тако нешто треба око два милиона евра.

Интересантно је да је клиника уложила око 45.000 евра само за усавршавање лекара у иностранству. То је зато, јер је др Ђукић велики поборник финансирања одласка лекара на конгресе преко болнице, како не би дуговали ништа фарамацеутској индустрији.

– Држава нам је дала доста новца за то. Срећни смо што смо добили и једну донацију да можемо да користимо двособан стан у Бечу док су нам лекари на усавршавању – наглашава др Ђукић.

Будући да је много лекара из других клиника прешло да ради у овој клиници, питамо др Ђукића како их је приволео на тај корак и да ли му недостаје рад у Министарству здравља, будући да је шест година био на функцији државног секретара.

– Зато што сам харизматичан. Не недостаје ми рад у министарству. Недостају ми секретарице и други запослени са којима сам радио. И даље имам одличан однос са министром здравља др Златибором Лончаром. Све можемо да се договоримо у две речи – тврди др Ђукић.

Наш саговорник истиче да је посебно поносан на чињеницу да су ових дана проглашени за најбоље средње породилиште у Србији, према оцени породиља. Напомиње да нова управница службе за гинекологију, др Слађана Михајловић, није имала ни дан породиљског одсуства. Наиме, у петак је отишла да прими награду за најбоље породилиште, увече се породила, а већ у понедељак је дошла на посао.

– Али све то очигледно није довољно да постанемо наставна база Медицинског факултета из области гинекологије. Појединци желе да задрже монопол. Показали смо да само рад и амбиција нису били довољни да сломе лоби на Катедри за гинекологију. На такав начин само отварају врата за приватне медицинске факултете у Србији, јер ми не бисмо у том случају одбили неког ко изрази жељу да им наша клиника буде наставна база – истиче др Ђукић. Упркос томе, планирају да покрену службу патологије трудноће, да уведу програм вантелесне оплодње, да раде на праћењу ендокринолошких поремећаја код високоризичних трудноћа…

Извор: Политика