‘-Српска православна црква настројена је непријатељски према црногорској држави и њеној прозападној оријентацији због чега је Влада Црне Горе види као безбедносну претњу, наводи се у анализи паневропске организације „Европски савет за спољне односе” (ЕЦФР).
Организација чији су чланови, између осталих, Карл Билт и Хавијер Солана, у документу „Моћ перспективе: Зашто је чланство у ЕУ и даље важно на западном Балкану” оценила је да би потенцијална тачка усијања на Балкану могла бити СПЦ у Црној Гори и на Косову. Упозорава се да због слабљења утицаја Европске уније последица може бити угрожавање сигурности западног Балкана и будућности Преспанског споразума, који су склопиле Северна Македонија и Грчка.
Наводи се да су Србија и Црна Гора традиционално имале блиске односе, а да је до размирица између две државе дошло након што је Црна Гора признала независност Косова и након што су црногорске власти ограничиле своје држављане да не могу имати и српско држављанство. Србија, како пише, не признаје демаркацију Црне Горе и Косова, „сматрајући да је то кршење њеног територијалног интегритета”.
У извештају се наглашава да црногорске власти брине улога СПЦ након што су се подигле тензије када је влада 2015. године представила Нацрт закона о слободи вероисповести, „који би ефективно изместио власништво над већином цркава на државу” који је, како се истиче, измењен у складу с препорукама Венецијанске комисије и усвојен крајем 2019. Пише и да су српски медији оптужили Владу Црне Горе да покушава да опљачка СПЦ, док српски „патријарх Иринеј прети црногорском председнику Милу Ђукановићу анатемом”.
–Влада Србије је такође упозорила Владу Црне Горе о могућности погоршања дипломатских односа, истиче се у анализи.
Указује се и на то да, иако је „’црногорска православна црква’ основана 1993. године, већина православног становништва иде у СПЦ” јер она, како се додаје, има велики утицај на јавно мњење.
–Много свештеника који припадају СПЦ, међу којима је митрополит црногорски, имају јаке националистичке и друштвено конзервативне ставове, укључујући негирање српских ратних злочина у југословенским конфликтима, против су права ЛГБТ заједнице, негирају постојање црногорског националног идентитета, НАТО називају ’четвртим рајхом’ и шире говор мржње против муслимана који су мањински народ у Црној Гори”, стоји у анализи, као и да је СПЦ „уско повезана с Русијом и често је виђена као руски заступник, оцјене су из извјештаја.
У анализи се тврди и да је манастир Острог био једна од локација где је припремана терористичка акција 2016. године у Црној Гори.
–СПЦ није регистрована у Црној Гори, не плаћа порез и власти не знају колико свештеника активно служи у држави, пише у документу.
Објашњава се и да Закон о слободи вероисповести „неће истерати СПЦ из Црне Горе, чак и ако не буде могла да докаже власништво над некретнинама у којима служи”, те да та црква „неће изгубити некретнине у функционалном смислу”, али да ће „црногорске власти добити контролу”.
Извор: Политика