Проф.др Марко Кнежевић, географ из Плава, тврди да Плавско језеро са површином од око два километра квадратна брзо нестаје, Такорећи пред нашим очима зараста у барско биље и претвара се у бару.

–Отуда назив Плавско блато, по чеми је и пастрмке “блатњача” добила име.. Од 1913. године, када је језеро имало површину од 5,4 км квадратна, према мјерењима Јована Цвијића и Стевана Станковића, површина му је смањена за 3,4 км квадратна. Да би се спријечио нестанак овог природног драгуља, веома значајног за туризам, Општина Плав је наручила код Института за водопривреду “Јарослав Черни” у Београду израду студије која носи наслов Студија ревитализације и заштите Плавског језера. Израда студије завршена је у јулу 2018. и њена реализација је почела. Циљ студије, јесте спречавање нестајања језера-истиче Кнежевић.

Он додаје да је за реализацију тог циља предвиђени су приоритетни и противерозиони радови. Приоритетни радови односе се на спречавање угрожавања језера од дејства природних процеса. Ови радови обухватају чишћење барске вегетације језера до обалског појаса ширине 30 м и контролу ширења те вегетације, чишћење вегетације и муља са изградњом канала и устава Мартиновићког блата, спречавање продужења тока Ључе кроз језеро ка Лиму и рачвања делте на три дијела, као и спречавање засипања језера наносом. Барско биље, Ључа и нанос највише угрожавају језеро. Да би се спријечио или смањио нанос предвиђени су противерозиони радови. Они обухватају спречавање нестајања језера од последица ерозивних процеса, што подразумјева израду бујичних преграда, биолошке и биотехничке мјере, те стабилизацију обала Ључе. Међутим, Студија не предвиђа никакве мјере за спречавање ерозивних процеса у сливу притоке Ључ – Грнчара и Врује, који су главни узрок депонованог наноса. Ти процеси су јако појачани неконтролисаним крчењем шума. Због тога поменуте ријеке и Ључа у пролеће, због падавина и топљења снијега и у јесен због киша постају бујице које добијају велику транспортну снагу и у језеро уносе велику количину пијеска, муља, дрвећа, комуналног отпада из Гусиња и др. и засипају га.

Професор Кнежевић истиче да би се спријечила или бар смањила ерозија земљишта у поменутим сливовима потребно је заједно са институцијама Албаније спријечити неконтролисано крчање шума и извршити пошумљавање голети и крчевина.

-Уз то регулисати и стабилизовати корито Грнчара. Такође, нијесу предвиђене адекватне мјере за заштиту језера од утицаха људског фактора. Студија не предвиђа потпуну и трајну санацију овог проточног језера које, иначе, представља пролазни хидрографски објекат. Радовима ће се само успорити његово нестајање, закључује Кнежевић.

Припремио: Горан Киковић