Како смо од некада земље борбеног атеизма дошли до тога да Црква уједињује већину становништва од Пљеваља до Бара. Најзанимљивије у четвртак је било у Пљевљима, где се на литији скупило можда и више људи него што ово место има становника. Први пут после 11 година у Пљевља, која припадају епархији Милешевској, дошао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је чак певао уз гусле.
Иво Чоловић, извршни директор Цесида, рођен је у Бијелом Пољу, на северу Црне Горе. За њега је оволики број људи на литијама изненађење, јер када су неки други контроверзни закони и одлуке доношени, чинило се да у народу за то нема слуха.
-Црна Гора се од 2006. на овамо коцкала са одлукама, од признања Косова до уласка у НАТО, што су болне теме за црногорско друштво. Нико није могао да очекује да ће сада оволико људи реаговати. Чини се да ДПС није био спреман и припремљен, али ми није јасна процена да се овако значајан закон доноси уочи изборне године, рекао је Чоловић гостујући у емисији „Око“ РТС-а.
Подсећа на речи Милована Ђиласа, који је рекао да је Црна Гора као клатно – ако гурнете према српству, вратиће се према црногорству, ако гурнете према црногорству вратиће се према српству.
-Имам утисак да је ово константно гурање ка црногорству последњих 14 година, изазвало револт који је предвођен Митрополијом у коју око 50 одсто грађана Црне Горе има поверење, рекао је Чоловић и напоменуо да политичке партије нису успеле да каналишу незадовољство док митрополија јесте.
Професор Филозофског факултета у Београду историчар Милош Ковић био је у литијама у Никшићу, Бару и Будви.
Приметио је да су у литијама углавном млади – студенти, средњошколци и родитељи с малом децом.
-Ако је присуство младих сигнал, могао би да буде сигнал да ће се повећавати приврженост СПЦ и да ће се српски идентитет, који се колеба између вере и језика, у будућности базирати на припадности СПЦ, каже проф. Ковић.
Литије су, сматра, и резултат рада митрополита Амфилохија, који је тамо око три деценије. Осим што зна сваког свештеника, истиче Ковић, препознаје се и његово харизматично присуство. Наводи да људи трпе, али када се дирну светиње – онда почиње побуна. Ковић указује и да слаби страх појединца од државе, јер људи осећају да имају ауторитет који је виши од државе.
-Тамо има људи који не припадају православном српском националном корпусу. Они су против даљег изазивања унутрашњих подела. Породице су подељене, ова власт генерише сукобе – то су основна људска питања, право на имовину, исповедање вере, рекао је Ковић и додао да је тамо свака демократија угушена.
Душан Јањић, директор Фонда за етничке односе, каже да је у Црној Гори на делу акумулација незадовољства, а да се усвајањем Закона о слободи вероисповести дирнуло у питање идентитета.
Указује да је на делу политичка криза која дуго траје, а да има проблема и у владајућем ДПС-у, који Ђукановић није успео да реформише када се био повукао са чела државе. Он је, истиче Јањић, морао да рачуна да су многи чланови ДПС-а активни верници СПЦ.
Наглашава да се показало да није више довољно да у политици имате редослед Мило, па нико.
-Мислим да се Ђукановић уморио, каже Јањић који сматра да је то шанса за Душка Марковића, такође искусног политичара.
Ово је тренутак и за формирање неког новог блока, који кад год се појави, у Црној Гори узме око 14 одсто гласова на изборима, подсећа Јањић.
Странка која ће покривати интересе оних којима сметају и тајкуни и сиротиња, рекао је Душан Јањић.
