Један од највећих умова 20. века, српски научник Никола Тесла, умро је на данашњи дан, на Божић 1943. у Њујорку, у 87. години. Рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, а умро на Менхетну, у хотелу “Њујоркер”, у којем је живео последњих 10 година свог живота.
По Тесли су назване јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је 2003. године у регистар Унеска. Од 1994. године, у Њујорку се угао 40. улице и 6. авеније, где је била његова лабораторија, зове Угао Николе Тесле.
Заслужан је за 700 патената од којих је више од 300 заштићено у 27 земаља на пет континената.
Градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија, по коме се зове један од три главна њујоркшка аеродрома, на сахрани Николе Тесле је прочитао је опроштајни говор, који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац.
-Овде, у Њујорку, прошле среде је у својој хотелској соби преминуо један човек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспешнијих људи који су икад живели. Његова достигнућа су огромна, а како време пролази постајаће све већа… “.
Пред опело Лагвардија је на радију за Теслу рекао да је могао постати најбогатији човек у Америци, али да то једноставно није желео.
-Желео је успех, који је наменио другима. Волео је људе, био је научник – геније, песник науке. Новац га није занимао и све што је учинио, учинио је у складу са својим природним даром, који му је у његовој родној земљи подарила мајка, рекао је тадашњи градоначелник Њујорка.
Пријатељи су му били и писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар.
О њему је снимљено више филмова, а у “Престижу” Теслин лик тумаци Дејвид Боуви.
Каријеру је почео у Марибору као помоћни инжењер 1878. године, али је те године, због очеве смрти, да би испунио његову жељу, уписао факултет. Након студија у Прагу почиње да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву. Две године касније стигао је до самог Томаса Едисона, који је тада био најзначајнија личност на пољу технике у Америци.
Први патент поднео је у САД, 1884. године, после одласка из Едисонове компаније. Створио је и велики број проналазака које никада није покушао да заштити, као што је, примена високофреквентних струја за медицинске сврхе.
Незванични архивар хотела “Њујоркер” Џозеф Кини, који је последњих деценија водио посетиоце кроз “Теслин хотел” од 1933. до 1943. године, говорио је да скоро да нема дана да неко не дође и затражи да види собу 3327 и 3328 на 33 спрату, где је живео Тесла…
Једна је била спаваћа, а друга радна. Хотелски живот је изабрао да не би бринуо о сређивању куће, прању одеће, спремању оброка, а захваљујући томе драгоцено време могао је да посвети остварењу својих научних циљева.
“Њујоркер” је изабрао зато што је био близу његове лабораторије, али и зато што је то био хотел са најсавременијим технолошким решењима тога доба, о чему је 1930. године писано на четири стране магазина “Популарна наука”, говорио је Кини.
Урна са Теслиним пепелом из Њујорка је пренета у Београд 1951. и налази се у његовом Музеју у Крунској улици.
Извор: Новости
