Одговор предсједницима мјесних заједница Комана, Загарача и Бандића, господи Лакићевићу, Радуловићу и Вукадиновићу

Браћо Катуњани и Црногорци- помага ви Бог ! На моју велику жалост, нисам саставио овај за вас, спорни плакат, али ми срце заигра када га прочитах. Пишем овај одговор по ноћи, а читаће се и литијски молитвено шетати по дану.

За овај одговор немам благослов надлежног Митрополита Црногорско-Приморског г.др Амфилохија, који се посљедњих 30 година даноноћно, а ових дана поготово, моли за мир у Црној Гори. Не знам ни да ли бих га и добио – да не буде сувишних ријечи међу браћом ових бурних дана.

Не пишем вам као свештеник Митрополије Црногорско-Приморске чији су митрополити 352 године владали Црном Гором, већ као брат Катуњанин, православни хришћанин првенствено, по народности Србин (као и мој ђед, један од 94,38 % Срба на попису 1909 у Црној Гори) , а Црногорац по државотворности у земљи чије су кости и крв поред ваших, уградили и моји славни преци.

Пишем вам као рођак свештеника Радула Алексиног Шћепановића који је на Цетињу 1943 године пљунуо италијанског окупаторског гувернера Алесандра Пирција Биролија, а убијен је 1945.г. у Камнику, Словенија. Мој други рођак, Јефто Чајо Шћепановић, познати комуниста,поштован је са друге стране. Ране диоба у Црној Гори носим на породичном стаблу и то је обавеза више, да као свештеник,мирим завађену браћу.

Ваше писмо ме је растужило због , по мом суду, нетачности које сте у њему изрекли. Ако је ваше писмо, ваш лични став-свака вам част и опростите ми, али ако са њиме желите да добијете поене пред неком вишом граном власти, дозволите ми одговор, катунски, мало оштрији.

Слажем се са вама да у светиње Комана, Бандића и Загарача су добро дошли сви православци и добри људи-дивно сте то рекли и могу само да поновим-амин Боже дај ! Зато, свратите понекад у цркву на Божију службу.

Подјеле о којима говорите, нису почеле са овом Литијом, оне су по годинама и духу, ближе вашој, а мало или нимало мојој генерацији (1976). Можда ваше и моје писмо само продубљују те подјеле, али браћа смо и племеници и онда када не мислимо исто. Можда нисте знали да у литијама поред великог броја дјеце и омладине, оних у инвалидским колицима учествују и потомци партизана и четника, бјелаша и зеленаша, оних са референдумским ДА или НЕ,симпатизера владајућег ДПС-а и опозиције, атеисти и теисти. То је, признаћете, корак ближе помирењу Црне Горе, а не новим подјелама који ви помињете.Браћом и сестрама сматрам и оне који у недјељу 2.фебруара 2020 године у 16.часова не Буду на команском донебесју и зборном мјесту вјерног народа.

У за вас, спорном плакату, позива се вјерни народ Катунске нахије, не сви, дакле они који мисле да је овај Закон погубан по Црну Гору. За разлику од ва уду на команском донебесју и зборном мјесту вјерног народа.

Не желим , јер ми није познато да јавно саопштим како се и гдје бирају предсједници мјесних заједница, да ли под окриљем ноћи или дана у партијским просторијама, не знам ни ја, као ни већина мојих Загарчана ? Наравно, не желим да у питање доводим ваш легитимитет, јер сте ви представници и нас који мислимо нешто другачије од вас. Нигдје у законима Црне Горе не нађох да мјесне заједнице газдују црквама као Богомољама, али браћа сте ми и радује ме ваша брига за светиње.

Позива се вјерни народ : ко дође добро је дошао, ко неће – нагона и пријекора му нема.

Ваши и моји преци су гинули под заставом славног Команско-загарачког батаљона за Црну Гору, чувајући у срцу Православље (опростите што га пишем великим словом), а ”није се вукло по улицама”како написасте. Моји преци су и грудима и сабљама, не само у срцу борили се за Свето Православље и слободу предраге нам Црне Горе, која није ништа више ни мање моја него ваша. Дакле у срцу, али и по пољима и њивама, шумама и камењару катунском.

Ако вам је тробојка Краља Николе туђа застава, дођите у литију, склонићемо је и ићи под крсташ барјаком или државном заставом, ви бирајте. Кажете да раздвајамо браћу и рођаке и заједништво. Ако је то циљ учесника Литије-не било нам пред Богом просто, а вама , нека Бог опрости, ако нисте у праву. Господ Исус Христос, народ и вријеме нека суди ко је у праву ?

Учесници Литија (њих око 200.000 на препуним трговима широм Црне Горе) бране Цркву од накарадног и неправедног закона који би да избрише 800 годишњу светосавску епископију Зетску, данас Црногорско-Приморску. Не бране је, не дај Боже од вас, ви овај закон нисте донијели. Добро сте дошли на свете Литургије у заједничке нам храмове.

Хвала Богу и трудбеницима прошлим и садашњим у Општини Даниловград у нека наша, не сва, сушна села коначно жубори водовод и отвара перспективу повратка старевини.

Предлажем вам да заједнички покренемо акцију крпљења рупа и поправке путева, по Команима, Бандићима и Загарачу, и том приликом,не заборавите мене, вашег племеника. Даћу свој скромни, али од срца прилог.

Свету Литургију ћу, ако Бог да и надаље служити са народом Божијим, ако Бог да и са вама тројицом, а путеве земаљске и оне у срцима и душама Катуњана и других људи добре воље, предлажем да заједно градимо и поправљамо, као што су то радили и народни паметар и памтиша, капетан команско-загарачки Костадин Сула Радов Радуловић-Команин, миротворац поп Петар Вуковић-Бандић, попови Матијаш-”љута змија”и Јован Велимировић – Загарчани.

Сула Радов би рекао : не може човјек гријешити- ако истину рече, гријешио би ако је затури и крије од људи”. Много ће теже бити мени него вама пред Богом ,Сулом и историјом, ако сам и једно слово овдје слагао.

Опростите ми на оштријим ријечима и на писму старих Катуњана-ћирилици.

Примите изразе мог поштовања и племенске блискости, уз разлике које нека нас не дијеле, већ учине сложнијим и демократскијим пред свијетом и другим племенима.

Како радили, тако нам Бог помогао !

У Загарачу, 1.2.2020. године Господње, пред Храмом Светог Симеона Мироточивог, Оца Светог Саве у Доњем Загарачу-Катунска нахија,

један од 200.000 шетача-лудака, ових дана у драгој нам Црној Гори,

Протојереј Предраг Шћепановић Загарчанин,

дипломирани економиста и мастер теологије