У организацији мреже српских невладиних организација чланица Српске народне одбране, која сачињавају:Удружења ратних добровољаца 1912-1918 потомака и поштовалаца Беране, Српског историјског културно друштва „Никола Васојевић“ Беране, Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању –Андријевица и Удружења књижевника „Сјеверац“ из Подгорице , заједно са породицом Бранке Ђукић, коју су двојица албанских крволока са Космета свирепо убили 1975. године на Чакору, након 45 година,шести пут заредом уприличен је комеморативни скуп на том мученичком мјесту.
Бранкин брат од стрица професор др Славољуб Ђукић, подсјећајући на тај свирепи и крвави злочин над њиховом одивом, која је надљудском снагом, без ичије помоћи, одбранила своју дјевичанску част и чистоту, плативши то највећом цијеном, казао је да је живот изгубила враћајући се из Пећи са уписа школске године, али не дозволивши монструмима да задовоље своје пориве.
–Поштованаи учесници шестог чакорског меморијала, нек нам је срећна остварена слобода грађанства и светосавског православља! Из објективних разлога ове године нијесам био у могућности да дођем на Чакор, али вам поручујем да сам са вама и кад нисам тамо! Са вама сам, било да сам тамо, или амо у Краљеву! И не само ја, са вама је и моје, и ваше Краљево, са вама је моја и ваша братска Србија. У протеклих пет година заредом, реализујући програм Чакорског меморијала, у спомен Бранки Р. Ђукић, крај њеног мрамора -уз све изговорене елегичне лире и метафоре од стране умјетника усмене и писане ријечи, са овог светог мјеста слали смо и поруке јавности о проблемима који тиште Васојевиће, Горње Полимље, па тако и читаву Црну Гору. Нажалост, ове године је било превише тога, од фамозног милогорског Закона о слободи вјероисповијести, рушења локалне власти у Будви физичком присилом, епидемија корона вируса, прљавог безакоња од стране актуелне власти у припреми и спровођењу избора … до дивљачких пријетњи Србима и СПЦ прогоном –истакао је Ђукић.
Као пријатну вијест да се данас помене овдје крај Бранкиног мрамора, Славољуб Ђукић је нагласио да је то ехо Чакорског меморијала у његовању незаборава њихове хероине Бранке Р. Ђукић, да се у знак сјећања на њен свијетао лик и дјело -у Србији у два града да Бранкино име својим улицама -у Раковици (Миљаковац 3) и у Смедереву, Насеље Ковачићево, а на иницијативу Горана Киковића, у току је поступак за давање Бранкиног имена једној улици у Беранама, с надом да ће тако поступити и други градови на простору Србије и Црне Горе.
–И овог пута морам истаћи неспорне заслуге организатора Чакорског меморијала, а то је Српска нароодна одбрана Васојевића и Лимске долине, са историчарем Гораном Киковићем на челу, и његовим такође неуморним сарадниицима Браном Оташевићем, Давидом Лалићем и другима. Они су били први покретачи и лучоноше кључних политичких активности на васојевићком и горњеполимском простору, и уједно и штитоноше од насиља милогорских државних структура, а све се то затим проширио на читаву Црну Гору. И слобода је изборена ненасилним путем. Уз ових неколико ријечи, топло вас поздрављам, драги учесници овогодишњег Чакорског меморијала, са жељом да се послије посјете Бранкином мрамору -и овог пута уз гусларске струне, братски дружите под оним четинарима на чакорском превоју чији продорни мирис обогаћује ваздух, а поглед маме љепоте панорама које га окружују, у својој поруци –поручио је Славољуб Ђукић.
Горан Киковић ову манифестацију, како је идејно назва јед од њених твораца Славољуб Ђукић „Чакорски меморијал“, казао је да су замислили тако да кроз пјесме разних аутора, звуке гусала и друге садржаје евоцирају се успомене на Бранку, њену херојску храброст и чврстину „која је својом женском снагом и прегнућем да се не пода зликовцу у задовољењу гадних страсти исписала историју васојевићке херојине, и како то једна млада дјевојка може да одбрани нешто најсветије у дјевојачком доби.
Брано Оташевић, истако је да је 45 година прошло како је вољом насилника с овог свијета отишла Бранка Ђукић.
–Већ дужи период како ми из ових организација посјећујемо њен мрамор. Бранка, раздвајајући се са својим овоземаљским животом који јој одузеше наши вјечити крвници, показала је како се бори за част и достојанство, и учинили да она буде узор свим дјевојкама и женама како се треба борити за част и достојанство и пљувањем улице тим несојима у одбранити оног најсветијег, и тиме се винути у облаке части и достојанства. Остала је она на понос својим Ђукићима, нама њеним комшијама и цијелој Црној Гори и Југославији, примјер жене хероја и примјер како треба с бесмртношћу зборит –поручио је Оташевић.
На меморијалу, својим поетским и књижевном освртом наступили су: Милован Мишо Кубуровић, Бато Крковић, Дарко Јововић, Давид Лалић, Вулко Шћекић, Микан Перовић, Василије Васко Јанковић, као и млађани гусларски виртуоз Синиша Петрић.
Мишо Кубуровић, оснивач и доживотни предсједник удружења „Сјеверац“, у име Удружења, које је основано да чува традицију српског народа и ћирилично писмо, у знак захвалности свима онима који их прате и помажу том правцу, уручио је захвалнице Василију Васку Јанковићу, из Бара, Дарку Јововићу, из Андријевице, Михаилу Микану Перовићу, из Андријевице, Браниславу Оташевићу и Горану Киковићу. Такође, постхумно је уручена и златна плакета Бранки Ђукић, за храброст, пожртвовање и одбрану људског достојанства, коју је примио њен рођени брат од стрица Мишко Ђукић.
