Пише: Иван Милошевић
Побогу, има ли краја овим тирадама обране Господара? Побогу, има ли краја моралном и духовном посрнућу неких појединаца који су због његове одбране спремни да ураде све што треба, па и да спавају отворених очију и не виде оно што сви виде? Може ли се барем то слуганство изражавати у некој мјери пристојног укуса, васпитаног односа према свијету и према другоме, а не овако вулгарно и просто показивати свима да сте постали дио квазиинтелектуалне гарде врховног вође? Све то, а вјероватно и више од тога, може или мора професор Радован Радоњић.
-Молебанским литијама по Црној Гори покушава се створити утисак као о силној, огромној, неукротивој и непобједивој крсташкој војсци, предвођеној самим ‘косовским легионарима, пред којом Црној Гори не преостаје ништа друго до да погнуте главе капитулира и баци јој под ноге сав свој историјски углед и међународни престиж, свој понос и своју неукаљану част срећна што јој је припало да буде њихова и да њима служи. Варају се они који мисле да “зато што је мала обимом и понекад не баш довољно априорно будна према преварантима разних ‘фела’ и ‘калибара’” могу лако са Црном Гором, објавила је јутрос једна ДПС викенд новина.
Ових пар реченица само су увод у обимни интервју који немам снаге нити воље да читам, али и ово је довољно да се упиташ да ли живиш у средњем или 21 вијеку. Пошто ови Монтенегрини често кличу около како неће у српску средњовјековну државу (у коју их нико не тјера) ваљало би да мало размисле о свом менталном здрављу и духовном поимању живота, јер ово што они у тој области приказују ових дана је класична феудална свијест кметова и господара, гдје су они први само ту због овог другог и њихова једина животна фислософија је да осмишљавају политичку и осталу квазифилософију овога другог.
Радован Радоњић је тако слијепо одан Господару да чак употребљава и његове војне термине, посебно овај о капитулацији. И прије неко вече Господар је сједео мирно,али је дрекнуо да нема капитулације, па да се хљеба неће јест! Која, побогу, капитулација и каква мобилизација и остала регрутација, па на хиљаде пута вам је речено да се православнима и Митрополији не свиђа овај закон, па нека се он дотјера или скине са дневног реда, ето нема више ни литија, ни те великоспрпске агресије, како волите да кажете. Ко овдје од кога тражи било какву капитулацију и ко је овдје притјеран уза зид, па је један правни пропис прогласио темељом државног апарата, без којег он не постоји нити може да дише! Овај Радоњић, у историјском и месијанском заносу, чак тврди да уколико Црна Гора сада поклекне, неће се усправљати наредних 500 година! Ко од комарца ствара магарца и ко овдје узбуњује овај несрећни народ овако крупним историјским епохама са сумњивом историјском позадином! Шта се овом Радоњићу причињава, да је данашњи Господар лично сишао са небеса, узео божје таблице и ствара нову религију и цркву, а он још то подржава и не спава ноћу, јер мора да буде будан 24 сата да би чуо све што Господар каже, јер без његове одбране као да ништа није ни рекао!
Радоњић чак сумња и да су вјерници у литијама грађани Црне Горе. По њему они ту нешто петљају, нијесу ни једно ни други, односно глуме неке већином великосрпске хибриде и недефенисане менталне персоне. Овај Радоњић, судећи по тону са којим о њима говори, најрадије би их све похапсио и осудио на добровољни одлазак из Црне Горе. Неће да схвати или не може да схвати да уколико се неко буни против власти и даље је грађанин ове земље и да његово политичко опредјељење, уколико се не слаже са владајућим, није кривично дјело, него услов његове слободе да не буде оно што хоће неко од њега да направи.
Оволиког идолопоклонства мислим да тренутно мало гдје има у свијету и невјероватно је да су образовани људи (уколико су образовани) умислили и нераскидивим везама везали судбину једног човјека и државе. Без њега нема државе, а изгледа да ни њега нема без државе. Да он неким случајем падне са власти по овом Радоњићу у Црној Гори се јутро не би рађало, семафори не би радили наредних сто година, а над овим њиховим и нашим небом настала би огромна галактичка црна рупа која би нас за час прогутала и слистила са лице свијета. По Радоњићу, да парафразирамо једног пјесника, у Црној Гори након Мила више не би остале ни планине и брда, него само црне рупе!
ПС: Да је барем сам у тој одбрани Господара, па хајде да то буде подношљиво. Међутим, поред њега на државним и националним фрекфенцијама ових дана се ређају колоне домаћих и страних идолопоклоника и интелектуалаца кметовског нивоа, по којима је држава ОН и без ЊЕГА нема ЊИХ нити било кога. Буди Бог са нама и са њима таквима!