Београдски адвокати Миленко и Момир Радић поднијели су данас Уставном суду Црне Горе иницијативу за оцјену сагласности Закона о слободи вјероисповијести са Уставом и међународним уговорима.
Иницијативом тражи се од црногорског Уставног суда да донесе одлуку којом ће осам одредби тог Закона, спорних за Српску православну цркву (СПЦ) и њене вјернике, прогласити неуставним и несагласним са међународним уговорима.
Предлаже се да Уставни суд наложи да се обустави примјена оспореног Закона према вјерској заједници СПЦ до окончања поступка оцјене његове уставности или до закључења уговора између СПЦ и Владе Црне Горе, као што је то већ учињено са јеврејском, римокатоличком и исламском заједницом.
Адвокати упозоравају да примјеном овог Закона “наступа извјесност неотклоњивих посљедица” – губљење статуса правног лица, задирање у право на имовину национализацијом без накнаде, сужавање достигнутог нивоа људских права и права на уживање вејрских слобода, дискриминација и насилна асимилација.
Због тога Уставном суду предлажу да државним органима и организацијама нареди да обуставе извршење појединачних аката и радњи које су предузели или су планирали да предузму према СПЦ на основу тог Закона.
У образложењу иницијативе подсјећа се да је од 1219. године, када је Свети Сава у Никеји добио титулу архиепископа за “све српске и поморске земље, СПЦ несметано посједовала и стицала објекте и земљиште у Црној Гори.
Међутим од данас након 800 година, како наводе, држава Црна Гора у члану 62. спорног Закона ретроактивно констатује да објекти и земљишта СПЦ-а, на данашњој територији те државе не припадају и да никада нијесу припадали СПЦ, јер СПЦ не посједује “доказе о праву својине на тим објектима и на земљишту до 1. децембра 1918. године.
Поред тога, адвокати тврде и да на основу донијетог Закона, почев од данас, па док се не региструје, СПЦ која губи статус правног лица, не може посједовати, стицати и остваривати права, која у складу са правним поретком Црне Горе, припадају искључиво регистрованим или евидентираним вјерским заједницама, као правним лицима.
С обзиром на то да Закон није предвидио прелазни рок за регистрацију вјерских заједница то, према мишљењу адвоката, значи да држава Црна Гора од данас има право да примјењује све законске санкције према СПЦ.
-Док је вјерским заједницама које су пријављене и евидентиране у складу са Законом о правном положају вјерских заједница који је данас престао да важи, остављен рок од девет мјесеци да доставе пријаву за упис у нову евиденцију, наводи се, између осталог, у иницијативи.
Извор: Мина
