Ефектно и бритко, сходно његовом стилу и карактеру, шармантно, прилично иронично, али искрено и убитачно, велики француски писац Патрик Бесон, у надахнутом интервјуу за новогодишњи број „Новости“, достојном текста за највернију домаћу публику, ексклузивно говори о Србији, Европи и свету, о себи и, понајвише, нама самима.

Редовни хроничар у „Поену“, човек који је ове године председавао жирију престижне литерарне награде „Ренодо“, књижевник који је својим романима на француској и европској сцени обележио последњих неколико деценија, и доказани пријатељ наше земље, у овај својеврсни билтен планете на размеђи двеју година проткао је жеље за наступајуће празнике.

Шта желите Србији у новој 2020. години?

– Да не уђе у Европску унију! Енглези ће из ње изаћи, а увек треба следити Енглезе, јер је то најпаметнији народ на свету: они су измислили фудбал.

Какво је ваше мишљење о тренутној политичкој ситуацији у свету?

– Побуне и револуције не проналазе излаз, јер је тријумфалистичка буржоазија од пада Берлинског зида затворила врата социјализму, окренувши два пута кључ.

Који су вам планови за наредних неколико година?

– Да лагано старим и умрем у сну. Управо сам се венчао са лепом и интелигентном младом женом, што би требало да помогне. У марту објављујем збирку полемичких текстова под називом „Кукавице и други“. То је моја осамдесета књига.

 Како се држи француска књижевност?

– Флобер ове године није ништа објавио, Стендал такође. Балзак није давао знаке живота. Што ће рећи, немамо много тога новог за читање.

Шта мислите о Макрону?

– Велики је радник. У Француској сви штрајкују, осим њега. Требало би и он да то покуша, опустило би га. Не разумем зашто су се политички лидери толико окомили на спровођење реформи. У највећем броју случајева, народ их лоше прима и показују се као контрапродуктивне. Дуго већ не гласам, али ако се неки кандидат буде представио говорећи: „Нећу ништа да променим“, гласаћу за њега. Уколико не будем имао ништа забавније да радим тог дана.

Протеклу годину је обележила Нобелова награда коју је добио Петер Хандке?

– Правда је толико ретка на земљи да, када се појави, останемо запрепашћени. То је нешто попут храбрости. Петерова је била огромна током грађанског рата у бившој Југославији. Пише као што говори, блиставим загонеткама. Дивим се његовим записима са друге планете.

 Мислите ли да постоји криза у уметности?

– Криза уметности је започела са пећинама Ласко. Праисторијски људи су их вероватно веома критиковали. Сетите се да су најбриљантнији интелектуалци свог доба били против Ајфелове куле. И да је Ван Гог, током свог живота, продао само једну слику. Не скупо.

 Шта радите за ове празнике?

– Моја супруга, њен мали син и ја славимо Божић у Берлину. Смештени смо у хотелу на сто метара од Бранденбуршке капије, која је дуго била симбол раздвајања између Истока и Запада. Волим Берлин: његове паркове, музеје, улице. Сенке великих писаца: Набокова, Ишервуда, Рота…

Берлин или Београд?

– Ишао сам у Београд толико често да имам утисак да град, као ранац, непрестано носим са собом.