Пише: Иван Милошевић
Да су и новинари живи људи и да дијеле судбину друштва и државе у којем живе доказују и новинарске пријаве и свађе међу новинарима РТЦГ-а. Прије неколико дана ауторка крими – документарца о митрополиту Амфилохију пријавила је два новинара због непријатних коментара на њен рачун, а ни они нијесу сједјели скрштених руку, па су споменуту ауторку пријавили због кршења новинарских кодекса. Дакле, и РТЦГ, иако уређује програм како јој ДПС каже, има невоље са непослушним новинарима, којима није по вољи да се на програмима те ТВ објаљују филмови попут оног о митрополиту Амфилохију. Уосталом то и није неко чудо, јер ова власт је успјела да свађе и подјеле унесе и у брачне кревете, па јој ове у јавном сервису дођу као мачји кашаљ.
Можда је апсурдно ово што ћу рећи, али питам се шта противници крими-филма о митрополиту уопште раде у јавном сервису? Шта они тамо то раде што може имати неку корист за грађане, када је и кишним глистима у подгоричким парковима јасно да се програми те куће уређују у кабинету шефа државе и лидера ДПС-а? У РТЦГ-у је чак и временска прогноза удешена тако да одоговара вољи шефа ДПС-а и шта ту има да ради било који нормалан човјек коме је стало до новинарске професије и њеног кодекса. Неће бити да је све то прекршено само овим несрећним филмом, јер РТЦГ већ деценијама емитује забавне, дјечје, филмске и политичке ДПС програме и мислим да у томе немају конкуренцију у региону. Истина ни остали јавни сервиси у региону нијесу неки сјајни примјери професионалног новинарства, али је неоспорно да је у том смилу РТЦГ копље изнад свих њих. Па, кад је већ тако шта они који то виде и неће тако да раде уопште и раде у тој кући? Кувају кафе, возе ТВ екипе, шта ли, или је нешто друго у питању?
Новинари који нијесу жељели да буду скутоноше ДПС-а одавно су изашли из свих медија који су под контролом владајуће странке. Већина њих је и добровољно отишла и на другој страни потражила мучни хљеб од девет новинарских кора. А тамо су плате никакве, једва да се претекне мјесец, о дорпиносима нико и не размишља, али боље и без тога, али сте барем слободни да кажете шта мислите, па шта кошта нека кошта. Када се прође та новинарска, хајде да кажем, опозициона новинарска школа, тек тад вам постане јасно гдје смо и шта смо и како сваким даном пропадамо и то без стила и укуса. Тек са те стране се отвори сав јад новинарске професије и свакодневног преживљавања од данас до сјутра. Међутим, иако сте празних џепова, барем имате неку подношљиву дозу илузије да сте слободни и да мислите својом главом, иако ће се све што мислите и пишете обити баш о вашу главу.
И због тога ми је некако дегутантно ово величање два новинара са РТЦГ-а који су се након деценијског радног стажа у РТЦГ-побунили против једног филма и уређивачке политике. Могли су то много раније да ураде, оду из те куће и виде како живи новинар у приватним медијима, како се буде и лијежу без пензионих доприноса и здравствених осигурања. Нешто ми је криво и имам право да кажем да ће славу дугогодишњим, тако да кажем, опозиционом новинарима узети два новинара са РТЦГ-а који су чекали пуних 10 или 20 година да кажу шта мисле и да се побуне!
Ово пишем због десетина и десетина новинара који су то одлучили да ураде још прије 20 или више година, а које данас нико не примјећује нити води бригу о њима. Е, кад неће други, поменућу их ја и нека ми се ова два новинара са РТЦГ-а не жале на прогон и ограничавање слобода говора. И ми смо прогоњени, али смо барем имали прилику да кажемо шта мислимо и то и данас радимо. Због тога ме не дирајте и не чачкајте и не купите незаслужено славу прогоњеног новинарства! Оно што ова два новинара раде у посљедњих 30 дана, десетине новинара раде већ 30 година и изгледа да им то нико не цијени. Е, па више је тих 30 година од ваших 30 дана, па ма из којег угла то посматрали! И заслужује већу пажњу него што је ви данас имате!