Пише: Иван Милошевић
Читам јутрос да се СНП и даље нећка са киме ће и како на изборе. Ујутру контају да би хтјели сами, потом око поднева им је нешто дража коалиција са ДФ-ом, а увече су ближи Народном покрету Даке Давидовића. Хтјели би и да се жене, али и да се не жене, па не знају шта да раде.
Као обичном грађанину и Србину коме је ове власти преко главе и који ће се прије заразити короном, него што ће поштовати њихове мјере ( ДПС-у не вјерујем ни када кажу да је данас уторак), мука ми је од овог вишенедјељног нећкања СНП-а. Богами би се рекло да та странка има подршку половину од укупнпг бирачког тијела, па сада контају и мудрују са киме ће то да подијеле или сами да зграбе. СНП је странка која је данас вјероватно негдје на ивици цензуса и са тешком муком би сама ушла у парпамент. И сад се нашли они да мудрују са киме ће и како ће, као да то не могу да одлуче за минут. Уколико им је стало до опстанка под хитно да иду у савез са ДФ-ом, како би барем наредне четири године обичан народ знао да СНП уопште постоји!
Никада ми није била симпатична та странка. Још и од онда када ју је формирао Момир Булатовић. Била је до врха пуна вјерних комуниста који заклетву Титу ни дан данас нијесу повукли. Све ред до реда кумровачких курсиста којима је увијек на памети била свјетска револуција, коминтерна и остале комунистичке измишљотине. Не знам има ли странке која се толико пута дијелила и из ње главом без обзира је излазио свако како је знао и умио. Истина, под Момировим вођством била је то велика странка, са сјајном организацијом и јасним опредјељењем за заједништво са Србијом ( то им морам признати). Међутим, вријеме их је толико прориједило и отањило да ми није јасно што се данас толико нећкају и изгледа да треба да се моле да ураде оно што би сваки нормални опозиционар урадио у оваквим околностима – био дио заједничке опозиционе листе!
И нека престану да се толико двоуме око тако једноставне одлуке. Као да утврђују само себи познату јачину и величину и као да пишу нови Марксов комунистички манифест. Студирају, брате, као да има шта да се студира. Уколико овога пута не прескоче некако ту петицу и одлуче да буду са ДФ-ом на истој листи, чини ми се да коначно нестају са политичке сцене. Што се мене тиче због тога нећу бити нешто много тужан!
