Пише: Иван Милошевић
Таман сам мислио да данас на миру оставим ову тастатуру, али реаговање Великог диктатора, Врховног господара, Великог вође, Недодирљивог и Свеприсутног, спријечило ме у томе. Права посластица је одговор Мила Ђукановића Здравку Кривокапићу и осталима који су се усудили да критикују његову одлуку да врати туце закона усвојених у парламенту прије неколико дана. Па то је права, јединствена, не баш оригинална, али ипак јединствена реакција једног деспота који зна само за себе и не признаје никога другога до себе! Право ти је уживање када читаш његову данашњу реакцију!
Не браните Црну Гору од мене, појма немате, ко сте ви то, дечки, па би нешто да ме питате и тражите од мене нешто што нећу! Има ли шта љепше него кад прочиташ и скапираш ту јединствену диктаторску атмосферу у сваком његовом слову! Све сија од тоталитаризма, комунизма, петокракизма и брозизма, а има ту и примјеса стаљинизма, па потом идеолошког правовјеризма и урођеног солипсизма! Јединствено, нема шта, поучно и светлуца таквим мраком да ти се одмах спава. То, Мило, брате, то Црногорче, нека си им рекао ко су и какви су, поставио си их тамо гдје треба и права је штета што нема у близини неког Голог Отока, па да их све онако у комаду и са све посланичким клупама, пошаљеш на дивне разбибрижне дане проведеним у туцању камена и тјерање “гонича” (једна од справа на Голом Отоку).
Слава ти, предсједниче, како им га рече, како им га спусти, како им га врати! Тебе нашао овај Здравко и остали да прозивају и позивају на законе и одговорност! Као да не знају да си ти једини закон у овој држави и да у њој одговараш само себи и никоме другоме! Истина, одговараш и другима, али ти тренутно нијесу у Црној Гори! Милина ти је слушати предсједника, када он нешто каже осталима се тресу гаће, испадају зубне протезе колико се нађу у чуду, а осталим органима да и не говоримо. Ово на шта сједимо толико постане некако важно и најбитније у свијету да нам се глава претвори у то на шта сједимо, па нас Врховни спаси да не ломимо главу, јер он је све већ пресудио и свему дао праву, своју мјеру!
И чуј, још када се неко побуни, наш врли Господар га одмах шаље на суд да тамо каже шта има. А тамо све Господареви дворани, од оног обичног истражног, па до врховног суца. Све им је он дао станове, астрономске плате, запослио стрине и тетке и на дуже, ако не и до краја живота, купио њихову лојалност. И нигдје није све тако јасно као у суду! Све је тамо како ОН каже, па да Христ сиђе у црногорски суд био би проглашен кривим, јер шири непознате демоне и тврди да има Бога, али се не зове Мило! Их, када одеш на суд, па то ти је милина од суда. И прије него што се напише тужба знаш да си крив, па је твоје само да признаш, сам себи ставиш лисице и доборовољно одеш у Спуж и сам себи продужиш казну на онолико колико мислиш да си заслужио када си кренуо да критикујеш ЊЕГА!
Па, ово је људи, права милина гледати и слушати! И шта сад хоће Здравко, да нам поквари тај јединствени доживљај ЊЕГА и ЊЕГОВОГ јединствено осјећаја за све нас. Гдје нађе Здравко да нам ЊЕГА дираш, када без ЊЕГА нема нас, нема нам јутра ни мрамора, нема нам ни јутра ни сјутра, нема нам живота и суживота. Не, Здравко, не дирај ЊЕГА, јесте, изгубио је изборе, али и какви су то избори које је ОН изгубио, некако су фелерични, недоречени, скроз су од неких рупа и нешто пуно смрди када је ОН на њима изгубио! Не таласај, Здравко, нијесу ти избори били како ваља, нешто је ту неко гадно петљао и запетљао када није ОН побиједио. И тек тада све би било у реду иако би пола Црне Горе рекло да ту нешто смрди. Нека, Здравко, нека, олади мало, нијесу ти избори на којима си побиједио били како ваља. Да јесу онда би се и прије него што су одржани знали ко је на њима побиједио. ОН, Здравко, ОН, ОН…, па зар не видиш да је ОН добио изборе иако их је изгубио! Нека, Здравко, нека, нека, нека….
