Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић
У мору реклама које ми скачу насред екрана сваки пут кад отворим лаптоп – од козметике до шрафцигера и кратких филмова, разноразних „саветника за живот”, пре неколико дана била сам буквално натерана да кликнем на један филмић на ЈуТјубу.
Једна жена са дугачком седом косом у јога пози која се зове „дрво”, буквално ме је опседала данима. Наслов је био – „најсрећнија седамдесетогодишњакиња на свету.”
„Не могу да се замарам ничијом причом о чајевима, веганству и гледању у сунце”, помислила сам, а онда сам после неколико дана одбијања ипак кликнула да видим шта баба жели да ми каже.
Кад тамо – чудо!
Жена није баба, осим што има дугачку белу косу, по свему другом је – девојка. ОК, бабадевојка, јер жена стварно има седамдесет година.
И њена прича је више него поучна.
Некада је била лепотица. И имала је патолошки страх од старења. Када је почела да се приближава педестој, паника ју је страховито дрмала. Признаје да је мозгала шта да ради. Имала је две опције – да очајава и да се свим силама труди да одагна старење. Друга опција је била – да прихвати оно од чега не може да побегне и да бар у томе почне да ужива.
„Одгајила сам децу, више не морам да се удајем, више не морам ништа – једино што морам јесте да заволим свој живот и да у сваком тренутку уживам. Да напокон почнем да радим све што желим.”
И почела је да шета, да гаји цвеће, да планинари, да иде на јогу, да чита књиге и учи страни језик. Легала је и будила се испуњена својим малим постигнућима и новим идејама.
Најважнији еликсир младости и лепоте јесте – добро расположење, кретање и радозналост
Тело јој је постајало све затегнутије, расположење све боље, а лице све лепше. Иако је престала да фарба косу, није изгледала старо. Напротив, изгледала је срећно, и задовољно, и радознало, и то је оно што је њеној појави и њеном лицу давало скоро девојачки сјај.
Пре него што је напунила шездесет година, на улици ју је запазио модни фотограф, и она је добила свој први манекенски посао који је прихватила само као један од својих многих хобија.
На крају тог малог видео-снимка вероватно је и била нека реклама – за путовање на Бали, за неке витамине или за шампон за косу, свеједно, јер ништа од свега тога нисам упамтила.
Упамтила сам њене мудре речи – да треба прихватити оно што не можемо да изменимо, и да почнемо да уживамо у ономе што имамо.
Дакле, најважнији еликсир младости и лепоте јесте – добро расположење, кретање и радозналост.
Пошто, испоставило се – године за некога значе старост, а за некога значе мудрост.
Извор: Блог „То сам ја“
