Блаженопочивши митрополит Амфилохије, према којем је увијек постојао агресивно-непријатељски тон оних којима никаква идеја обнове православне и српске традиције у Црној Гори није била по вољи, имао је особину која је све увреде чинила небитним, истиче професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар.

– Митрополита Амфилохија никад нисте могли сажаљевати због увреда које су му нанесене, могло вам је бити жао због времена и прилика који такву врсту понашања дозвољавају, али он сам је дјеловао као човјек који је спреман да узврати и у много чему је узвраћао. Није устукнуо и тиме је показао снагу и карактер изузетне личности – наглашава Ломпар.

Он је навео да су личност блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија обиљежиле двије чињенице – сусрет патријархалног слоја његове личности и хришћанско осјећање универзалности човјека са централном фигуром Христа.

– У српској култури су те две силе вјековима имале формативни карактер – рекао је Ломпар током предавања “Портрет митрополита Амфилохија”, одржаног у оквиру Српског православног института за веру и културу, који организују Саборни храм Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и Издавачка кућа “Катен мунди”.

Он је навео да је код блаженопочившег митрополита Амфилохија кроз цијели његов живот у много чему било присутно осјећање српске патријархалне културе, као и да је неуморно вјеровао у снагу културе и упорног понављања културног позива народу и људима.

Према ријечима Ломпара, митрополит Амфилохије је био спреман да се коригује, али оно гдје се није мијењао јесте чињеница непрестаног рада у црквама, манастирима, општој културној подлози.

– И тај рад се појавио пред његовим очима у бесмртним и величанственим призорима литија у којима је Црква изнова показала и своју снагу жртве и своју снагу борца – истакао је Ломпар.

Он сматра да је митрополит Амфилохије био истакнута личност православне традиције у историји српске културе чији су претходници били Свети Сава, архиепископ Данило Други, патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић, владика Николај Велимировић и Свети Јустин Поповић.

Према ријечима Ломпара, када је митрополит Амфилохије постављен за митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског 1990. године почео је један изворни, мисионарски посао у неповољним условима.

– Митрополит Амфилохије је ту почео да корача једном стазом којом су ишли и ранији његови претходници као истакнути православни људи у нашој традицији, и Свети Сава, и Данило Други и Арсеније Трећи Чарнојевић. То је била стаза политичка, вијугава, склиска и она га је одвела у различите облике сукоба и неповјерења према њему. Грађански рат који се развио на тлу титоистичке Југославије и који је имао и елементе међунационалног и међурелигијског сукоба у много чему је условио да митрополит Амфилохије добије непријатеље са разних страна – оцијенио је Ломпар.

Он каже да митрополит Амфилохије није оклијевао да призна када би у политици погријешио и више пута је наглашавао да га је његов претходни живот учинио недовољно опрезним у процјењивању свих прилика и околности.

– То је чињеница коју и овом приликом треба рећи, јер она ништа не смета његовом лику, већ му даје једну дубину унутрашњег зрења једне слојевите и велике личности – сматра Ломпар.

Он је нагласио да је митрополит Амфилохије обновио рад Цетињске богословије и толиких православних института.

– У исто вријеме, обновио је цркве у Црној Гори, сазидао је два велелепна храма у Бару и Подгорици, учинио толико тога за конкретне људе, за помоћ коју су они добијали на овај или онај начин – подсјећа Ломпар.

Он истиче и да је блаженопочивши митрополит Амфилохије био везан и за пјесника и свог претходника на трону цетињских митрополита Петра Другог Петровића Његоша, о чијем делу је написао књигу која представља његов репрезентативни облик искуства везаног за традицију и дјело највећег пјесника српског језика.

– У исто вријеме, он је толико пута говорио, толико пута дјеловао, толико показао живог активизма, што га је учинило практично једним духовним и богословски надахнутим човјеком у дејству и на дјелу – истиче Ломпар.

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици јуче је сахрањен је Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, у присуству великог броја црквених великодостојника, званичника и вјерника.

Митрополит Амфилохије преминуо је у петак, 30. октобра, у Клиничком центру у Подгорици од посљедица вируса корона.