Пише: Никола Бољевић

За рад у црногорским медијима јавило се свега неколико свршених студената новинарства. Са друге стране, рецимо двоје новинара је као мјесто гдје жели одрадити свој приправнички изабрало продавницу ауто-дијелова, по једно продавницу обуће, Царитас Барске надбискупије, Црвени крст Цетиње итд. Већина себе види у политичким партијама и невладиним организацијама.

Резултати анализе Синдиката медија Црне Горе који су показали да 30 одсто новинара нема редовна примања, а чак 60 одсто њих ради викендом и празницима, да нијесу плаћени за прековремени рад, можда и најбоље објашњавају чињеницу зашто студенти новинарства не желе да буду новинари. Па, ипак, питање је зашто студирају тај факултет ако не желе да раде тај посао. Или можда боље, када у ствари схвате да је много боље ићи у странку него у медији?

Професор Факултета политичких наука (ФПН) Наташа Ружић казала нам је да избор будућег радног мјеста доста зависи од самих преференци студента.

-На примјер, занимљиво је да студенти треће године студија више желе да раде као пр менаџери, док су студенти друге године заинтересованији за новинарство. Осим тога извјештаји Синдиката медија Црне Горе упорно нас упозоравају колике су просјечне плате новинара, у којим условима раде и слично. Зато ме та чињеница, искрено речено, не чуди, наводи Ружић.

Она истиче да професори на факултету објективно представљају професију новинарства својим студентима.

-Објективно објашњавамо у смислу да новинарство није та струка гдје ви можете зарадити огроман новац. Уколико желе да зараде новац и да се баве бизнисом онда треба да иду на Економски факултет, подвлачи Ружић.

Ружић додаје да су медији у кризи још од 2008. године, што је, како је казала, био један од разлога због којих је студијски програм Новинарство, преименован у Медијске студије и новинарство 2016. године.

–Ми смо свјесни кризе на тржишту и свјесни смо тога да студентима морамо дати шире могућности запослења. То значи да ми оспособљавамо будуће новинаре, пр менаџере и медијске аналитичаре који могу радити у невладином сектору, приватним компанијама и државним институцијама, тј. студенти који заврше новинарство не морају да раде само као новинари, нагласила је она.

Портпарол Министарства просвјете Милица Лекић казала нам је да они не могу утицати на избор високошколаца.

-Програм функционише тако што имате четири или пет преференција затим студенти сами одлучују. Не може Влада, условно речено, да тјера било кога да одради приправнички тамо гдје не жели. Оно што Влада може да уради јесте да понуди радна мјеста које ће високошколци изабрати на основу својих префернција и на основу потражње самих послодаваца, објашњава Лекић.

Као један од основних критеријума она наводи просјек и додаје да свако има право да конкурише гдје му одговара што, како каже, не значи и да ће добити то мјесто.

–Што је особи која се пријавила већи просјек то има већу могућност да пође код послодавца код којег жели да ради и сам избор Влада је потпуно препустила послодавцима. Они знају који профил радника им је потребан, док са друге стране млади људи који су завршили факултете знају за што су заинтересовани, и на основу тога се упарују. Систем је врло једноставан тако да тешко да можете некога на силу тјерати да заврши приправнички тамо гдје не жели, наводи Лекић.

Дигитализација медија је процес који је захватио цијели свијет и велики број аналитичара напомиње да се у модерним медијима од новинара често захтјева да, за приближно исту плату, поред рада у редакцији, обезбједе фотографије и видео садржај, као и администрирање самог сајта. Такође, појавом маркетинга на друштвеним мрежама зарада медија по том основу значајно је умањена.

Подаци истраживања из Сједињених Америчких Држава показују да је зарада онлајн медија од маркетинга порасла са 1.5 на 3.5 милијарди долара у периоду између 2004. и 2014. године. Међутим, у истом периоду, принтани медији изгубили су невјероватних 30 милијарди, тј. њихов приход од реклама опао је са 46.7 на 16.4 милијарди долара.

Овај тренд довео је у питање независност и финансијску одрживост медија. Такође, за посљедицу је имао отпуштање великог броја новинара, смањење плата, као и све већи број обавеза за оне који су успјели задржати своја радна мјеста.

Исти су трендови и у Црној Гори.

Извор: Порталаналитика