Пише: Иван Милошевић
Гдје си Милораде Пустахија, мајчин сине, што те није било ево већ пар мјесеци, нешто ми је било пусто без тебе! Јеси ли то био негдје на путу, па се вратио, па сада из самоизолационе собе просипаш антисрпске тираде и злураде коментаре? Јеси ми недостајао, јер таквих небулоза попут твојих ријетко гдје нормалан човјек може да прочита! То што ти смислиш нема нигдје, па ни квазиталентовани Балша Брковић није ти ни до табана. Е, нека си се вратио, нијеси само мени недостајао, него и афористичарима и сатиричарима који сада не треба ништа да маштају, него само да преносе твоје колумне и надам се освоје коју награду на фестивалима хумора и сатире.
Тачно ми дође да направим неки монтенегрински албум ових списатељских Пустахија, да га укоричим и негдје објавим као књигу. Истина, тешко да бих нашао издавача, али ваљало би то друштво окупити на једном мјесту, посветити им тих стотињак страна и показати како се може бити примитиван, злурад и наопако насађен и када те нико не тјера да будеш такав. Јуче сам нешто шкрабнуо о Горану Поповићу, али овај Милорад Пустахија припада нешто тежој категорији од Горанове. А његов текст “Чудни култ кашике” негдје га сврстава нешто изнад “мува” категорије, али не досеже до прстију наредне, а нешто ми није познато која је наредна након “муве”.
Ухватио се Пустахија посла да оплете по причешћу и ко зна који пут понови ДПС-овске стереотипе о том првославном обреду. Навалио да Пустахија преко причешћа призива средњи вијек, цара Лазара, Турке и остале освајаче, а није заборавио ни на јањичаре и остале башибозуке. Нанизао их све од средњега вијека наовамо како би доказао тезу о Србима као неопасуљеном народу, заведеном крду, средњовјековном клерикалном Франкештајну и осталим метафорама. Када неко са новинских стубаца почне да сије квазиметафизичке истине о неким народима одмах то почне да мирише на неке “изме”, а нека Пустахија и друштво сами узму који им одговара. Када би вјеровао овом Пустахији онда би испало да глупљег народа од Срба нема у Мљечном путу, а да и немају конкуренцију ни у неком другом сунчевом систему. Толико пусте и сирове злурадости и опањкавања Срба, једва стане у једном тексту, али код Пустахије све се то некако сабије на једној страни, затегне до пуцања и прштања на све стране.
Који је враг овим монтенегринским дечкима да су се овако распомамили није ми јасно? Јесу ли то и они остали без кашике, налазе се на рубу понора и егзистенцијалне провалије, па се оваквим текстовима кандидују за кушаоце дарова са ДПС кашике. И док се са оне кашике из причешћа могу добити само обећања о будућем животу, са ове ДПС-овске сливају се станови, кредити и остале луксузне апанаже. Хајде, бога ти, Пустахијо, реци нам нешто и о тим даровима, а мало заборави на причешће и мрске Србе који ти мира не дају. Пусто Пустахија да пустињскије не може бити, а нијесам сигуран ни да ти ови из ДПС својим даровима могу помоћи. Та пустиња некако све прогута и ништа не остане. Пусто, пусто, да не кажем турско, Милораде!
